Банија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sablon |
Поправљене везе: Купа → Купа (река) |
||
Ред 29:
Од појединих докумената о досељавању Срба на Банију, сведочи један из године 1687. Хрватски бан Никола Ердељи је позвао [[загреб]]ачког бискупа Мартина Борковића да дозволи насељавање Срба по Бовићу и Кирину, гдје су се налазили бискупови посједи. Нешто касније петрињски гроф Фрањо Ердељи, године [[1693]]. поставља кнеза Петра Драшковића за главара Србима у [[Слабиња (Дубица)|Слабињи]] и другим околним мјестима. Године 1697. хрватски племић Петар Кеглевић доводи Србе у Кривају. Исте године Срби се насељавају и око Суње. Двије године касније насељена је [[Живаја]].
За вријеме сеобе под патријархом [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]] доселило се на Банију око 11.000 нових досељеника. Ово досељавање је значајно повећало број Срба на Банији. Раније је на подручју горње Баније било око 4.000 досељеника. Прије сеобе, доња Банија слабо је била насељена због близине турске границе. За вријеме Велике сеобе у доњој Банији је насељено преко 40 села. У то време, у Банији је основан и српски православни манастир [[Манастир Комоговина|Комоговина]]. На темељу српских повластица и раније припадности тог подручја краљевини Славонији, владика [[Атанасије Љубојевић]] је [[1696]]. године од бана [[Адам Баћањи|Адама Баћањија]] добио потврду верског старешинства над православним народом и свештенством на подручју нових крајина између река [[Купа (река)|Купе]] и [[Уна|Уне]].{{sfn|Грбић|1891a|p=234-245}}
Према попису од 1768. године на подручју Епархије горњокарловачке било је 411 српских села 12.079 домаћинстава и 124.762 душе. Овај број се учетворосручио до почетка [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].
| |||