Покрштавање Словена — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 10:
Већ [[Повест минулих лета|Несторова хроника]], писана средином [[XI век]]<nowiki/>а, говори о тзв. словенском двојеверју, односно равноправном постојању [[паганизам|пагана]] и хришћана међу Словенима.<ref>[http://www.rastko.org.rs/antropologija/lleze-mitologija_c.html Миодраг Б. Шијаковић, Варијације на тему: словенски мит], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Они Словени који нису прихватили покрштавање већ су остали привржени родној вери, касније су и силом превођени у хришћанство. Словенска светилишта су негде разарана, а негде су од њих подизане хришћанске цркве.<ref>[http://www.rastko.org.rs/antropologija/svasiljev-mitologija_c.html Спасоје Васиљев, Словенска митологија], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> [[Вајарство|Кипови]] старих богова су без изузетка уништавани као „[[демон]]ски“ [[идол]]и.<ref name=autogenerated1 />
== Христијанизација Западних Словена ==▼
{{главни чланак|Христијанизација Пољака}}▼
[[Датотека:Matejko_Christianization_of_Poland.jpg|мини|десно|250п|[[Јан Матејко]], ''Крштење Пољске'']]▼
Када је [[свети Бернар]] кренуо у мисију покрштавања балтичких Словена, дошао је у град Јулин босоног, у бедном оделу. Када га становници упиташе шта хоће, он рече да је од Бога послат да их спасе идолопоклоничких грехова. Словени му на то одговорише: „Шта, зар ми можемо веровати да си ти весник правога, врховнога Бога, који је тако славан и пун свакојаких богатстава, кад си ти тако јадан и жалостан, да ни обуће на ногама немаш? ... Ти вређаш правог Бога!"<ref>Наведено према: Луј Леже, Словенска митологија, стр. 54. и 55.</ref>▼
Једно од последњих великих словенских паганских светилишта, посвећено богу [[Световид]]у на острву Рујан ([[Риген]]), су уништили и опљачкали [[Данци]] [[1168]]. године, пошто су заузели и запалили град [[Рт Аркона|Аркону]] у којој се светилиште налазило. Аркона је била верски и политички центар [[Словени|словенске]] кнежевине на Ригену, у раном [[средњи вијек|средњем веку]]. Острво је тада било познато као острво Рујан, по словенском племену [[Рујини|Рујани]]. Храм је био посвећен богу Световиду, који је представљан са четири главе. Ту се налазило важно пророчиште у коме се одлучивало о миру и рату. Аркону је уништила [[Данци|данска]] војска (краљ [[Валдемар I]] и бискуп Абсалон од [[Роскилде]]а). После тога, становништву је наметнуто [[хришћанство]]. Тиме је процес покрштавања [[Западни Словени|Западних Словена]], и Словена уопште, углавном био завршен.▼
== Мисија Ћирила и Методија ==
Линија 29 ⟶ 36:
[[Датотека:Kopcany st. margaret 3.jpg|мини|десно|Великоморавска црква из [[9. век]]а, Копчани (Словачка)]]
Кирило је у Риму и умро [[869]]. године, али се Методије вратио у Моравску. Немци су игнорисали Папину одлуку и настојали да онемогуће Методија у вршењу његове мисије, чак га ставивши у затвор, где је провео више од годину дана. Када је [[885]]. године Методије умро, Немци су његове следбенике протерали из земље, продавши неколицину као робље. Трагови словенске мисије у Моравској истрајавали су још два столећа, али су потом искорењени, а хришћанство у свом западном облику, са латинском културом и латинским језиком, постало је обавезно. Покушај оснивања словенске националне цркве у Моравској доживео је неуспех. Међутим, остале земље у којима Ћирило и Методије нису лично проповедали, имале су користи од њих, а посебно [[Бугарска]], [[Србија]] и [[Русија]].
=== Мисија у Бугарској ===▼
{{главни чланак|Христијанизација Бугара}}▼
[[Датотека:57-manasses-chronicle.jpg|мини|Крштење Бориса I]]▼
[[Борис I]], бугарски кан, се колебао извесно време између Истока и Запада, али је коначно прихватио цариградску јурисдикцију. Међутим, византијски мисионари, немајући Кирилову и Методијеву визију, у почетку су у Бугарској држави користили у црквеним богослужењима грчки језик, исто тако неразумљив обичним Бугарима као и латински. Али, пошто су избачени из Моравске, Методијеви ученици су се, природно, окренули Бугарској и овде увели начело примењивано у мисији у Моравској. [[Грчки језик]] је замењен [[Старословенски Језик|словенским]], а византијска хришћанска култура представљена је Бугарима у словенском облику, који су они могли да усвоје. Бугарска црква убрзано је расла. Око [[926]]. године, за време владавине цара [[Симеон I|Симеона Великог]] (владао 893—927), створена је самостална [[Бугарска православна црква|Бугарска патријаршија]], а Цариградска патријаршија признала ју је [[927]]. године. Борисов сан – аутокефална црква – остварио се пола века после његове смрти. Бугарска црква је била прва самостална национална црква у Словена.▼
=== Мисија у Србији ===▼
[[Датотека:Temple of Saint Sava - Monument.jpg|мини|лево|[[Свети Сава]] „трудом својим све стече“]]▼
{{главни чланак|Христијанизација Срба}}▼
== Христијанизација Јужних Словена ==
[[Датотека:Petrova_crkva.JPG|мини|десно|Стара [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу|Петрова црква у Расу]].]]
Досељавањем Словена на [[Балканско полуострво]], од [[5. век]]а је започео је процес појединачног, а затим масовног преласка у хришћанство међу Јужним Словенима. У почетку је прихватање хришћанства текло спонтано, и Словени прихватају хришћанство на местима старих црквених заједница у [[Македонија (област)|Македонији]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босна|Босни]].<ref>[http://www.serbianna.com/features/entry_of_slavs/entry_of_slavs_into_christendom.pdf Entry of Slavs Into Christendom], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Током неколико векова, међу Словенима развио се посебан облик хришћанства, које карактерише противљење византијској превласти, одбацивање [[Иконопоштовање|иконопоштовања]], као и употреба [[Црквенословенски језик|Црквенословенског језика]] у богослужењу и словенских назива за свештеничка звања. Овај облик хришћанства, посебно раширен међу [[Милинзи|Милингима]], [[Драгувити|Драговићима]] и другим словенским племенима на [[Балканско полуострво|Балкану]], је доласком у додир са веровањима [[павлићани|павлићана]], еволуирао у оно што се данас назива [[богумили|богумилством]].<ref>[http://www.kroraina.com/varia/kaluzh/cdhfins.pdf Christian Dualist Heresies in the Byzantine World C.650-C.1450], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Веома је могуће да су словенски сељаци прво долазили у додир са богумилским веровањима него са правоверјем, римске и цариградске цркве, које су прво прихватали виши слојеви.<ref>[http://www.serbianna.com/features/entry_of_slavs/bosnia.shtml The Balkan Slavs: Bosnia & the Bogomil Heresy], Приступљено 23. 4. 2013.</ref>
[[Датотека:Miroslavs_Gospel.jpg|мини|[[Мирослављево јеванђеље]] ([[12. век]])]]
[[Католичка црква|Рим]] је редовно слао мисионаре на просторе Балканског полуострва. Срби су једним делом прихватили латинско хришћанство у [[8. век]]у.<ref name="Catholic Encyclopedia">[http://www.newadvent.org/cathen/13732a.htm Servia, Catholic Encyclopedia], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Српске цркве је била под јурисдикцијом латинског надбискупа [[Сплит]]а, и касније [[барске надбискупије|барска надбискупија]], све до прихватања надлежности [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]].<ref name="Catholic Encyclopedia"/>
Линија 49 ⟶ 46:
Многи средњовековни српски владари су били у вазалском односу према Византији, што је подразумевало и прихватање хришћанства као службене вере. Крајем [[12. век]]<nowiki/>а, под [[Стефан Немања|Стефаном Немањом]], долази до прогона старовераца, богумила и свих других облика хришћанства осим службеног византијског, које је касније међу покрштеним Словенима одомаћено као [[православље]]. Међутим, Срби су се и након тога чврсто држали своје старе [[стара словенска вера|словенске религије]]; последњи пагански храм у Србији је уништио [[Стефан Душан|Цар Душан]] у [[14. век]]у.{{чињеница|date=09. 2009.}}
▲=== Мисија у Бугарској ===
▲{{главни чланак|Христијанизација Бугара}}
▲[[Датотека:57-manasses-chronicle.jpg|мини|Крштење Бориса I]]
▲[[Борис I]], бугарски кан, се колебао извесно време између Истока и Запада, али је коначно прихватио цариградску јурисдикцију. Међутим, византијски мисионари, немајући Кирилову и Методијеву визију, у почетку су у Бугарској држави користили у црквеним богослужењима грчки језик, исто тако неразумљив обичним Бугарима као и латински. Али, пошто су избачени из Моравске, Методијеви ученици су се, природно, окренули Бугарској и овде увели начело примењивано у мисији у Моравској. [[Грчки језик]] је замењен [[Старословенски Језик|словенским]], а византијска хришћанска култура представљена је Бугарима у словенском облику, који су они могли да усвоје. Бугарска црква убрзано је расла. Око [[926]]. године, за време владавине цара [[Симеон I|Симеона Великог]] (владао 893—927), створена је самостална [[Бугарска православна црква|Бугарска патријаршија]], а Цариградска патријаршија признала ју је [[927]]. године. Борисов сан – аутокефална црква – остварио се пола века после његове смрти. Бугарска црква је била прва самостална национална црква у Словена.
▲=== Мисија у Србији ===
▲[[Датотека:Temple of Saint Sava - Monument.jpg|мини|лево|[[Свети Сава]] „трудом својим све стече“]]
▲{{главни чланак|Христијанизација Срба}}
Долазак мисионари са југа из Византије, али и са севера из Паноније, где су деловали Методије и Ћирило Солунски и њихови ученици, уз захтев цара Василија I убедили су владара [[Историја Србије у средњем веку|Србије]] кнеза [[Мутимир]]а да са својим народом прихвати хришћанство у другој половини IX века, између [[867]]-[[873]]. године.{{sfn|ВИИНЈ, II|1959|p=79-80. „… наведена племена, Хрвати и Срби и остали. видевши оно што je ромејском помоћу учињено за оне у Далмацији … због тога послаше посланике цару и они који и од саме вере отпадоше и потпуно одступише од светог крштења ... и он [цар] благо њих прими и прихвати и одмах c њима посла свештенике са царским човеком, како би их пре свега ослободио душевне опасности и поново привео ранијој вери и разрешио их из незнања и лудости учињених грехова. Када je извршио ово богоугодно дело и када су сви поново добили божанско крштење …“}}{{sfn|Логос|2016|p=75-76. Према томе, владар Мутимир и његова браћа одлучили су да склопе споразум о пријатељству са Василијем I. Цар је од њих тражио да прихвате његов поглед на свет и приме веру у Христа. После договора у Србију су дошли свештеници да обаве свечано покрштавање. Можда 868. српски владари позвали су своје поданике „богате и сиромашне” да дођу на обалу неке реке и буду покрштени у њеној води. Онима који се оглуше о позив владарске породице и остану верни старим боговима запретили су да ће тим поступком постати непријатељи својих владара. Тако је српска владарска породица са војницима и делом народа могла бити покрштена.}} Србија је такође лежала на граници између Источног и Западног хришћанства, али је у њој као и у Бугарској јачи био утицај [[Цариградска патријаршија|Цариграда]]. И овде су уведене словенске богослужбене књиге, а развила се и словенско–византијска култура. [[Српска православна црква|Српска црква]] добила је делимичну самосталност под [[Свети Сава|Светим Савом]] (1176—1235), највећим српским националним светитељем, који је [[1219]]. године у [[Никеја|Никеји]] посвећен за [[архиепископ]]а Српске цркве. Године [[1346]]. проглашена је [[Српска православна црква|Српска патријаршија]]. После привременог противљења, [[Цариградска патријаршија]] признала је [[1375]]. године право Србима да имају самосталну православну цркву највишег нивоа.
== Христијанизација Источних Словена ==
Линија 58 ⟶ 65:
[[Датотека:Vasnetsov Bapt Vladimir.jpg|мини|[[Виктор Васнецов]], ''Крштење Владимира'']]
Руски владаоци су били ктитори већег броја храмова (Владимир - цркава Св. Василија и Пресвете Богородице у Кијеву, Преображења Господњег у Васиљеву, Св. Василија у Вишгороду и др., Јарослав - кијевских храмова Св. Софије Премудрости Божије, Благовештења, Св. Георгија и Св. Ирене, Софијског сабора у Новгороду и др.), зиданих у византијском стилу, са олтарским зидовима у мозаику, а осталим у фрескопису, са 13 или 5 купола. Ово је и доба првих канонизација на руском тлу (Св. „страстотерпци“ Борис и Глеб, канонизовани од митрополита Јована, који им саставља службу [[1020]]. и [[1039|1039.]]). Отпочиње развој просвете (још кнез Владимир настојао је да у свакој парохији при цркви делује и школа) и писмености, особито заслугом кнеза Јарослава, који предузима превођење и преписивање књига, као и оснивање књижница. Оснивају се први [[манастир]]и: у Кијеву - манастир Св. архистратига Михаила, заслугом митрополита Михаила, као и манастир Пресвете Богородице, заслугом кнеза Владимира; у [[Вишгород]]у - манастир Св. Спаса, и др. Постављају се темељи развоју црквеног права: иако је у Русији прихваћен Схоластиков и Фотијев Номоканон, кнез Владимир на његовом основу доноси посебно законоправило, које је до нас дошло у преписима из [[13. век|13.]] и [[18. век]]а, а њиме се прописују кнежевске имовинске обавезе према саборној цркви, делокруг црквеног суда и побрајају лица духовног сталежа и она која се издржавају од Цркве; реч је о првој модификацији византијског законодавства саобразно руским условима и документу који нуди нека оригинална решења (свештенство и духовни сталеж у целини добијају већа права него што је то случај у Византији). Најинтензивније везе у овом периоду негују се са Цариградском патријаршијом, која поставља руске митрополите, као и са Бугарском црквом, чија је мисија у Русији културно-просветитељског карактера (помоћ у богослужбеним књигама, пастирима, учитељима писмености, преписивачима).
▲== Христијанизација Западних Словена ==
▲{{главни чланак|Христијанизација Пољака}}
▲[[Датотека:Matejko_Christianization_of_Poland.jpg|мини|десно|250п|[[Јан Матејко]], ''Крштење Пољске'']]
▲Када је [[свети Бернар]] кренуо у мисију покрштавања балтичких Словена, дошао је у град Јулин босоног, у бедном оделу. Када га становници упиташе шта хоће, он рече да је од Бога послат да их спасе идолопоклоничких грехова. Словени му на то одговорише: „Шта, зар ми можемо веровати да си ти весник правога, врховнога Бога, који је тако славан и пун свакојаких богатстава, кад си ти тако јадан и жалостан, да ни обуће на ногама немаш? ... Ти вређаш правог Бога!"<ref>Наведено према: Луј Леже, Словенска митологија, стр. 54. и 55.</ref>
▲Једно од последњих великих словенских паганских светилишта, посвећено богу [[Световид]]у на острву Рујан ([[Риген]]), су уништили и опљачкали [[Данци]] [[1168]]. године, пошто су заузели и запалили град [[Рт Аркона|Аркону]] у којој се светилиште налазило. Аркона је била верски и политички центар [[Словени|словенске]] кнежевине на Ригену, у раном [[средњи вијек|средњем веку]]. Острво је тада било познато као острво Рујан, по словенском племену [[Рујини|Рујани]]. Храм је био посвећен богу Световиду, који је представљан са четири главе. Ту се налазило важно пророчиште у коме се одлучивало о миру и рату. Аркону је уништила [[Данци|данска]] војска (краљ [[Валдемар I]] и бискуп Абсалон од [[Роскилде]]а). После тога, становништву је наметнуто [[хришћанство]]. Тиме је процес покрштавања [[Западни Словени|Западних Словена]], и Словена уопште, углавном био завршен.
== Извори ==
{{reflist}}
== Извори и литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=ВИИНЈ, II|title=Византијски извори за историју народа Југославије, II |url = http://www.promacedonia.org/viinj/index.htm |year=1959|location= Београд}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А.|authorlink=Александар Андрић Логос|title= Историја Срба, 2. измењено издање |url = http://www.istorijasrba.info/download/II.pdf |year=2016|location= Београд|isbn=978-86-85117-31-2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2000|title=Словени и Ромеји: Славизација на простору Србије од VII до XI века|url=https://archive.org/download/TiborZivkovic-SloveniIRomeji/TiborZivkovic-SloveniIRomeji.pdf|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2002|title=Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025)|url=https://books.google.rs/books?id=oE-gAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник}}
Линија 77 ⟶ 79:
* [[Стара словенска вера]]
* [[Моравскопанонска мисија]]
* [[Словенски устанци против Византије]]▼
* [[Словенски апокрифи]]
* [[Покрштавање Срба]]
* [[Богумили|Богумилство]]▼
* [[Покрштавање Бугара]]
* [[Покрштавање Хрвата]]
▲* [[Богумили|Богумилство]]
▲* [[Словенски устанци против Византије]]
== Спољашње везе ==
| |||