Мозак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 2 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q1073 |
м . using AWB |
||
Ред 48:
Продужена мождина се налази изнад [[Кичмена мождина|кичмене мождине]], испод Варолијевог моста и испред малог мозга. У њој се укрштају сензорни и моторни нерви који повезују мозак са осталим деловима тела, тако да десна хемисфера великог мозга комуницира са левом половином тела и обрнуто.
Мождани мост се налази изнад продужене мождине. То је сноп нерава који преносе сигнале између великог мозга и кичмене мождине и повезује сваку од хемисфера великог мозга са супротном хемисфером малог мозга.
Продужена мождина и мождани мост заједно са средњим мозгом чине мождано стабло. То је еволуционо најпримитивнији део мозга. Средином можданог стабла (од кичмене мождине до међумозга) пружа се ретикуларна формацја. Сачињена је од острваца сиве масе раздвојених сноповима беле масе тако да је мрежастог изгледа. Она одлучује које ће се од сензорних информација проследити великом мозгу и на тај начин нам помаже да се концентришемо услед примања великог броја информација из спољашње средине. У можданом стаблу се налазе највиши центри [[аутономни нервни систем|аутономног нервног система]]: за [[дисање]], [[циркулаторни систем човека|крвоток]] (контролише рад срца и [[крвни притисак]]), [[кашаљ]], [[кијање]], [[повраћање]], [[гутање]], [[жвакање]], сисање, лучење суза…
Мали мозак се налази у задњем доњем делу лобање, иза можданог моста и испод потиљачне зоне великог мозга. Он је, као и велики мозак, подељен на две хемисфере, само што путеви из леве и десне половине тела нису укрштени, тако да свака хемисфера контролише своју страну тела. Са аспекта [[филогенеза|филогенезе]], мали мозак има три дела: ''-{archaeocerebellum}-'' (учествује у регулацији мишићног тонуса и одржавању равнотеже), ''-{paleocerebellum}-'' (контролише мишићни тонус и активност мишића) и ''-{neocerebellum}-'' (омогућава и спроводи аутоматску регулацију редоследа и обима вољних покрета). Ови делови су поређани од предњег ка задњем делу малог мозга. Постоји још једна подела, слева на десно: у средини је ''-{vermis}-'' (ту се налазе центри који нам омогућавају да имамо свест о положају одређених делова тела у простору), а бочно су лева и десна хемисфера. Мали мозак има три пара кракова који му служе за комуникацију са осталим деловима мозга: горњи (који га повезује са средњим мозгом), средњи (који иде према Варолијевом мосту) и доњи (који иде према кичменој и продуженој мождини).
Ред 119:
}}</cite>
* <cite id="refAlonsoNanclares">{{cite journal
|
| year = 2008
| journal = Proc Nat Acad Sci U.S.A.
Линија 561 ⟶ 560:
| issue = 3
}}</cite>
* <cite id="refPelvig">{{cite journal |
* <cite id="refPiccolino">{{cite journal
| last = Piccolino
Линија 743 ⟶ 742:
}}</cite>
* <cite id="refShu2008">{{cite journal
|
| title= Head and backbone of the Early Cambrian vertebrate ''Haikouichthys''
| journal=Nature
| |||