Срчани мишић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м . using AWB |
||
Ред 1:
[[Датотека:Glanzstreifen.jpg|мини|десно|250п|Срчани мишић]]
'''Срчано мишићно ткиво''' ({{јез-лат|textus muscularis cardiacus striatus}}) изграђује средишњи слој срчаног зида (миокард) и средишњи слој плућних вена у близини њиховог ушћа у [[срце]]. По структури је слично [[попречно-пругасти мишић|попречно-пругастом]], а по функцији [[глатки мишић|глатком мишићном ткиву]].
Састављено је од попречно-пругастих влакана, која се разликују од скелетних по димензијама (тања су и краћа), распореду [[једро|једара]], присуству тзв. прелазних плоча, слабије израженој попречној испруганости и др. Срце се састоји од две врсте влакана. Једна врста изграђује радну мускулатуру одговорну за контракције, а друга врста спроводну мусклулатуру која садржи мало контрактилних фибрила и која је одговорна за стварање и спровођење импулса до контрактилних влакана.<ref name="r4">{{Cite book |
Срчана мишићна влакна су састављена од серијски везаних [[ћелија]] (кардиомиоцита). Оне су широке 10-20 -{µm}-, а дугачке 50-120 -{µm}-. Свака ћелија има једно или два централно постављена [[једро|једра]], што омогућава разликовање срчаног и скелетног мишићног ткива. [[Миофибрил]]и такође немају исти распоред као код попречно-пругастих мишића, али су [[актински филаменти|актински]] и [[миозински филаменти]] организовани на исти начин. Попречна испруганост није тако изражена, због присуства великог броја [[митохондрија]] (које заузимају 40% волумена кардиомиоцита). Између суседних ћелија налазе се прелазне плоче (интеркалатни дискови).<ref name="r3">{{Cite book |
Интеркалатни дискови су специјализовани спојеви, који омогућавају брзо и лако преношење импулса од једне ћелије до друге. Захваљујући овој чињеници, срчани мишић се често означава као синцицијум. У срцу постоје два синцицијума: преткоморски и коморски. Они су у потпуности одвојени везивним [[Ткиво (биологија)|ткивом]] и једино атрио-вентрикуларни сноп може да пренесе импулс из преткомора у коморе.<ref name=autogenerated1>
Срчани мишић се контрахује ритмично и аутоматски, а инервише га вегетативни нервни систем (симпатикус и парасимпатикус). Сигнали који изазивају срчане контракције настају у зиду десне преткоморе, али [[нервни систем]] утиче на његов ритам.<ref name="r15">{{cite book |
У раном [[детињство|детињству]] постоји благо изражена способност регенерације овог ткива, али код одраслих она уопште не постоји. Најчешћи узрок оштећења и пропадања миокарда је инфаркт.<ref name="r3"/>
== Извори ==
Ред 16:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|
{{Анатомија човека}}
|