Хибридизација орбитала — разлика између измена

'''Хибридизација''' је концепт мијешања [[атом]]ских орбитала при чему се формирају нове хибридне орбитале.<ref>{{Clayden1st |chapter=Structure of molecules}}</ref> Хибридне орбитале су корисне за објашњење и описивање геометријског облика [[молекул]]а.<ref name="isbn0-486-65622-5">{{Cite book |last=Pauling|first=Linus|authorlink= |editor= |others= |title=General chemistry |edition= |language= |publisher=Dover Publications, Inc |location=Mineola, NY |year=1988 |origyear= |pages= |quote= |isbn=978-0-486-65622-9 |oclc= |doi= |url=}}</ref><ref name="url130.242.18.21">{{cite web |url=http://130.242.18.21/nobel_prizes/chemistry/laureates/1954/pauling-lecture.pdf |title=Modern structural chemistry, Nobel Lecture |author=Linus Pauling |format=pdf |year=1954 |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate=}}</ref>

Након тога долази до хибридизације, тј. до укрштања или мијешања једне -{2s}- и три -{2p}- орбитале (-{2p_x 2p_y 2p_z}-). При томе настају четири једнаке орбитале усмјерене ка тјеменима тетраедра у простору. Ове орбитале се називају ''-{sp}-''³ орбитале.

Прецизније речено ''-{sp}-''³ хибридне орбитале се добију на основу рјешења [[Шредингерова једначина|Шредингерове једначине]] за конфигурацију електрона у побуђеном стању<ref name="isbn0-486-64871-0">{{Cite book |authorauthor1=Wilson, E. J. N.; |author2=Pauling, Linus |authorlink= |editor= |others= |title=Introduction to quantum mechanics: with applications to chemistry |edition= |language= |publisher=Dover Publications |location=New York |year=1985 |origyear= |pages= |quote= |isbn=978-0-486-64871-2 |oclc= |doi= |url=}}</ref>, тј. након промоције и представљају линерарну комбинацију -{s}- и -{p}- орбитала.<ref>{{McMurry3rd}}</ref>

Примјер ''-{sp}-''² хибридизације jе молекул [[етен]]а, који садржи двоструку везу између два атома угљеника. У молекулу етена су ''-{sp}-''² хибридизована оба атома угљеника. Код атома угљеника долази до мијешања -{2s}- орбитале са двије -{2p}- орбитале, при чему се добију три ''-{sp}-''² хибридне орбитале које се налазе у истој равни а угао између њих је 120° степени. Такође је остала и једна -{2p}- орбитала која није хибридизована.

До ''-{sp}-'' хибридизације долази код [[алкин]]а који садрже троструку везу између два атома угљеника. У овом случају -{2s}- орбитала се мијеша само са једном -{2p}- орбиталом при чему настају двије ''-{sp}-'' орбитале између којих је угао од 120° степени и остају двије -{2p}- орбитале које су непромијењене.

Ако на централном атому има слободних електронских парова онда углови између веза постају мањи због повећаног одбијања. На примјер у молекулу воде -{H₂O}- на атому кисеоника постоје двује везе са атомима водоника и два слободна електронска пара. Модел молекула је онда -{AX₂E₂}- и долази до ''-{sp}-''³ хибридизације и распоред електронских парова у молекулу воде је тетраедарски. Угао између веза је 104.5°.

* {{Cite book |ref= harv|last=Pauling|first=Linus|authorlink= |editor= |others= |title=General chemistry |edition= |language= |publisher=Dover Publications, Inc |location=Mineola, NY |year=1988 |origyear=}}

* {{Cite book |ref= harv|authorauthor1=Wilson, E. J. N.; |author2=Pauling, Linus |authorlink= |editor= |others= |title=Introduction to quantum mechanics: with applications to chemistry |edition= |language= |publisher=Dover Publications |location=New York |year=1985 |origyear=}}