Наис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 9:
У периоду између Трачког устанка (11.- 13. година п. н. е.) и далматско-панонског устанка на територији коју данас обухвата Тврђаве развио се војни логор. Епиграфски споменик помиње [[кохорта|кохорту]] {{јез-лат|I Cilicum}}, која је била смештена у Наису, и који се датује у [[1. век]]. Касније у Наис долази кохорта {{јез-лат|I Cretum}}. Око логора се развило и цивилно насеље. У [[2. век]]у у граду је била смештена кохорта {{јез-лат|I Aurelia Dardanorum}}.
Кроз град су пролазили важни путеви, {{јез-лат|[[цариградски друм|via militaris]]}} који је од [[Сингидунум]]а и [[Виминацијум]]а водио у [[Софија|Сердику]] и [[Константинопољ]], војни пут који је повезивао је [[Рациарија|Рациарију]] на [[Дунав]]у ([[Арчар]] у [[Бугарска|Бугарској]]) и Лисус ([[Lissus]], [[Љеш]] у [[Албанија|Албанији]]) и пут који је водио у [[Скупи]]. До [[Диоклецијан]]ове владавине, град је припадао [[Горња Мезија|Горњој Мезији]], а касније Средоземној [[Дакија|Дакији]] ({{јез-лат|Dacia Mediterranea}}). У Јагодин малој и Градском пољу откривене су [[некропола|некрополе]].
== Римска власт ==
[[Датотека:2ih58ao.jpg|мини|десно|150п|''-{Gaius Aurelius Valerius Diocletianus}-'']]
[[Антички Рим|Римљани]] су освојили област централног [[Балканско полуострво|
Доласком Диоклецијана на власт [[284]]. године дешавају се промене у уређењу државе. Власт је подељена између четворице тетрарха који су управљали источним провинцијама (Диоклецијан), Илириком, Италијом, и Галијом и Британијом. Овом променом уређења области већих градова Наиса, Сердике и Пауталије (Ћустендил) сада су чиниле средоземну [[Дакија|Дакију]]. Ово је била многољудна провинција смештена у средњебалканском подручју.
Ред 93:
Откривен је већи број гробова који се деле на гробове са конструкцијом и слободно укопане покојнике. Издвајају се гробови са конструкцијом која опонаша изглед [[саркофаг]] и зидани, двоћелијски гробови (који имају две гробне преграде) и који чине јединствену гробну целину. Октривена су два оловна [[саркофаг]]а. Конструкције су били укопане испод пода базилике или су биле видљиве. Најзначајније је откриће саркофага са фигуралном декорацијом (са симболом [[крст]]а и трочланим [[биста]]ма). Могуће је да су у питању прикази Константинових наследника ([[Константин II]], [[Констанс I]] и [[Констанције II]]) .<ref>-{I. Nikolajević, Necropoles et tombes Chrétiennes en Illyricum Oriental, Actes du Xe congrès international d’archèologie chretienne, Thessalonique 28 septembre – 4, Eadem, Recherches nouvelles sur les monuments chrétiens de Serbie et du Monténégro, Actes du XIe congres international d’archéologie chrétienne, volume III, Lyion, Vienne, Grenoble, Geneve, Aoste 21 – 28 septembre 1986, Rome 1989, 244 – 2448.octobre 1980, vol. I, Sittà del Vaticano - Thessalonique 1984, 526}-</ref> Хеиде и Хелмут Бушхаусен су предложили друкчије датовање, претпостављајући да је саркофаг из периода између [[379|379.]] и [[408|408.]] године <ref name="Хеиде">Heide i Helmut Buschhausen, Der Imperiale bleisarkophag aus dem martyrium zu Niš, Römisches Österreich 17 – 18 (1989 – 1990), Wien 1991, 48.</ref> Ови аутори су датовање извршили према према сличности са представом на златној полузи из Трансилваније на којој су приказани [[Грацијан I]] (367. – 383.) [[Валентинијан II]] (375. – 392.) и [[Теодосије I]] (379. – 395.). Пошто се полуга датује у [[379|379.]] ова година била би доња граница датовања за саркофаг.
Представа на саркофагу указује на висок ранг особе која је сахрањена, према неким теоријама у питању је дете из царске породице <ref name="Хеиде"/>. У гробовима је отривено још неколико налаза који указују на висок ранг покојника, попут [[
== Портрети ==
Ред 113:
== Наис и -{Notitia Dignitatum}- ==
У основном попису војних јединица [[Нотација]] ({{јез-лат|Notitia Dignitatum}}) не наводи се Наис као војна база<ref>Јовановић. А, Археолошке белешке из касноантичког Наиса и околине, Ниш и Византија 1, Ниш, 2003.</ref>, иако је град био важан административни, војни и економски центар током касне антике. Наводи се да је у граду постојала радионица за израду предмета од [[сребро|сребра]], што упућује да је град био једно од места где се производило [[оружје]] за римску војску. [[Амијан Маркелин|Амијан Марцелин]] је забележио да је Наис више пута опседан, али да никада није и освојен, што указује да је овде била стационирана војна јединица. Према аналогији са [[Скупи]]ма и [[Улпијана|Улпијаном]], претпоставља се да је у Наису постојала војна формација типа {{јез-лат|pseudocomitatenses}}.
У [[1. век]]у у Наису је била смештена [[кохорта]] {{јез-лат|I Cilicum}}. Касније у Наис долази кохорта {{јез-лат|I Cretum}}, а у [[2. век]]у у граду је била кохорта {{јез-лат|I Aurelia Dardanorum}}. Наводи се и да је овде смештена током прва 3 века прва кохорта Дарданаца, па се претпоставља да је остала у Наису до краја антике.
| |||