Вирџина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 29:
* У '''други тип''' спадају девојке које се привремено заветују на живот у целибату зато што се мушки чланови њихове породице налазе под претњом [[Крвна освета|крвне освете]], услед чега су принуђени да остану у кућном притвору и не могу да обављају своје уобичајене активности. Прешавши у статус вирџине такве девојке могу да се баве и искључиво „мушким” пословима, а по истеку завета могу да ступе у брак.
* '''Трећи тип''' представља већ вид трајног одрицања од права на удају и тиче се албанских девојака које се заветују на целибат да би раскинуле веридбу. Раскидање веридбе је, уколико захтев долази са женске стране, у традиционалној култури Албанаца легитиман повод за крвну освету. Завет се у овом случају даје јавно, након чега вирџина готово по правилу преузима мушку полну улогу у породици и друштву и социјални идентитет мушкарца. У случају да прекрши завет и уда се за другог мушкарца, породица бившег вереника има право на крвну освету.
* '''Четврти тип''' је нарочито интересантан, јер се не односи на девице већ на разведене жене које се заветују да се више неће удавати; завет се даје у кругу двеју породица и нема јавни карактер, али у случају да се таква особа поново уда, породица бившег мужа има право на крвну освету. Оне шишају косу али не мењају име и обично не носе мушку одећу. Крећу се у женском миљеу и обављају углавном женске послове, али им је дозвољено да се друже и са
* '''Пети тип''' чине девојке које се заветују на целибат и преузимају улогу и идентитет мушкарца зато што у породици нема мушке деце. Многе вирџине које припадају овом типу проглашене су за "сина" одмах по рођењу и од малих ногу су васпитаване као дечаци. Ни у овом случају завет се не даје јавно; штавише, биолошки пол таквих особа може остати потпуна тајна за њихову околину. У јавном и приватном обичајном праву оне поседују све мушке повластице.<ref name="Montenegrina" />
| |||