Војнић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 26:
Јача насељавања подручја Војнића извршена су у време трећег рата [[Аустрија|Аустрије]] с Турском, када је после [[Београдски мир|Београдског мира]] ([[1739]]) Аустрија изгубила предијеле с десне стране [[Уна|Уне]]. Тада је велики број српских породица преселио у [[Банија|Банију]], али их је доста стигло и у предио Војнића.
У [[Други светски рат|Другом свјетском рату]], током владавине [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], велики број Срба је убијен. Тако се између осталог 17. априла [[1942]]. догодио масакр у православној цркви у Војнићу, када је 64 особе закључано у цркву која је затим спаљена.<ref>{{cite web |url=http://www.angelfire.com/planet/genocid/Grobnice.html |title= Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945. |
Војнић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у [[Република Српска Крајина|Републици Српској Крајини]]. Током [[операција Олуја|операције Олуја]] у августу 1995. године хрватска војска заузела је Војнић протеравајучи већинско српско становништво у граду и околини.
Ред 47:
Почетком маја 1942. године усташе су из села војнићког среза похапсиле и дотерале у двориште среског начелства у Војнићу око 5.000 људи, жена и деце.<ref>Миле Пајић, земљорадник из Крстиње, срез Војнић, Београд 16.5.1942. год.</ref>
Августа 1941. године у војничкој цркви било је затворено око 200 Срба из места и околине , где су толико злостављани и тучени да су неки од батина помрли. Свукли су их голе, батинама отерали у олтар и приморали да седну рукама налакћени на колена држећи се за главу. Тада су их немилосрдно тукли по целом телу кундацима , летвама од црквене ограде, чекићима црквеним свећњацима , копљима од рипида и барјака, црквеним кљигама и иконама. После тога су их оставлили да 2 дана леже на хладном бетону, затим пустили тобоже кућама, да бих их ускоро опет похватали.{{sfn|Страњаковић|1991|
Ред 53:
У срезу Војнић, порушену су и попаљене цркве у Доњем Будачком, Горњем Будачком, Широкој Реци, Вељуну, Перјасици, Војнићу, Повоју, Краку, Крстињу, Коларићу и Дуњаку. Нарочито је било свирепо спаљивање цркве у Коларићу са којом су спаљени и људи који су њој затворени а са њима и жене које су тим затвореницима донеле храну. „Те су људе свлачили голе и посипали их жеравицом и сви ти јадници изгубили су своје мукотрпне животе у најстрашнијим мукама“.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав
== Становништво ==
Ред 182:
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Хрватска}}
* ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од [[1857
* [http://www.fallingrain.com/world/HR/0/Vojnic.html Војнић – мапе, временски подаци]
* [http://www.skdprosvjeta.com/gallery.php?id=13 Српско културно друштво „Просвјета": Фотографије]
|