После убиства краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] и [[драгаДрага Обреновић|краљице Драге]], у [[Мајски преврат|Мајском преврату]] [[29. мај]]а [[1903]]. године и краја династије [[Обреновићи|Обреновића]], на престо је доведена династија [[Карађорђевићи|Карађорђевић]], односно ПетрарПетар Карађорђевић. Он се из [[Женева|Женеве]] вратио у Београд јуна исте године, после чега је положио заклетву на преправљени [[Устав Србије из 1888. године]]. Крунисање је планирано за наредну 1904. годину, тако да је било довољно времена да се припреми прикладан програм свечаности. Предвиђена је и израда краљевске инсигније, које Србија у том тренутку није имала. За избор инсигнија основан је Главни одбор, на челу са архитектом, [[Михаило Валтровић|Михаилом Валтровићем]], директором [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]], професором [[Велика школа|Велике школе]] и једним од најпознатијих домаћих уметника, који се од [[1871]]. до [[1884]]. године бавио истраживањем српске [[средњовековна уметност|средњовековне уметности]].<ref name="центар">Политикин забавник бр. 2850: [http://www.politikin-zabavnik.rs/2006/2850/01.php „Од делфина круна изливена“], Бранко Богдановић, преузето из Политикиног забавника. стр. 4-7, 22.9.2006, приступ 14.6.2013</ref>
[[Датотека:Coronation in Saborna crkva.jpg|мини|крунисање у Саборној цркви у Београду]]
[[Датотека:King Peter I after coronation, 21 September 1904.jpg|мини|лево|250п|Након потписивања Крунске повељу, краљ је пројахао од цркве, Дубровачком и [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаиловом улицом]], преко [[Теразије (улица у Београду)|Теразија]], до двора]]
