Витамин Ц — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
refs |
refs |
||
Ред 101:
Аскорбинска киселина или витамин Ц је чест [[кофактор (биохемија)|кофактор]] ензима код сисара. Он учествује у синтези [[колаген]]а. Аскорбат је јак [[редукујући агенс]] који има способност брзог сакуљања више [[Реактивне врсте кисеоника|реактивних врста кисеоника]] (-{ROS}-). Слатководним [[Праве кошљорибе|правим кошљорибама]] је такође потребан дијетарни витамин Ц у исхрани. Без њега би оне оболеле од скорбута. Симптоми недостатка витамина Ц који су најлакше препознатљиви код риба су [[skolioza|сколиоза]], [[лордоза]] и тамна боја коже. Слатководне [[пастрмке]] такође манифестују умањено формирање колагена, крварење на перајама, унутрашње крварење, закривљење кичме и повишени морталитет. Ако те рибе живе у морској води са алгама и фитопланктоном, онда је витаминска суплементација мање важна. Сматра се да је разлог доступност других ефикаснијих антиоксиданаса у природном морском окружењу.<ref>{{cite journal |author1=Hardie L.J. |author2=Fletcher T.C. |author3=Secombes C.J. |title=The effect of dietary vitamin C on the immune response of the Atlantic salmon (Salmo salar L.) |journal=Aquaculture |volume=95 |pages=201-14 |year=1991 |doi=10.1016/0044-8486(91)90087-N |issue=3–4}}</ref>
Неки научници су изнели претпоставку да је губитак пута биосинтезе витамина Ц можда у складу са теоријом брзих еволуционих промена, која је довела до развоја [[Хоминиди|хоминида]] и појаве људских бића.<ref>{{cite journal |vauthors = Challem J, Taylor EW |title=Retroviruses, Ascorbate, and Mutations, in the Evolution of Homo sapiens |journal=Free Radical Biology and Medicine |volume=25 |issue=1 |pages=130-2 |year=1998 |pmid=9655531 |doi=10.1016/S0891-5849(98)00034-3}}</ref><ref>{{cite journal |vauthors = Bánhegyi G, Braun L, Csala M, Puskás F, Mandl J |title=Ascorbate Metabolism and Its Regulation in Animals |journal=Free Radical Biology and Medicine |volume=23 |issue=5 |pages=793-803 |year=1997 |pmid=9296457 |doi=10.1016/S0891-5849(97)00062-2}}</ref><ref>{{cite journal |author=Stone I |title=Homo sapiens ascorbicus, a biochemically corrected robust human mutant |journal=Medical Hypotheses |volume=5 |issue=6 |pages=711-21 |year=1979 |pmid=491997 |doi=10.1016/0306-9877(79)90093-8}}</ref> Међутим, једна друга терија базирана на теорији еволуције наводи да се губитак способности прављења витамина Ц код симијана можда јавио знатно раније током еволуционе историје од појаве људи или чак и човеколиких мајмуна. Постоји евиденција да је до тога дошло ускоро након појаве првих примата, а вероватно након поделе раних примата у два главна подреда: [[хаплорхини]] (који не могу да праве витамин Ц) и његовог сестринског подреда ''-{netarsijer prosimijana}-'', [[стрепсирхини]] (примати „влажног носа“), који је задржао способност прављења витамина Ц.<ref>{{cite journal |author1=Pollock J. I. |author2=Mullin R. J. |title=Vitamin C biosynthesis in prosimians: Evidence for the anthropoid affinity ofTarsius |journal=American Journal of Physical Anthropology |volume=73 |issue=1 |pages=65-70 |year=1987 |pmid=3113259 |doi=10.1002/ajpa.1330730106}}</ref> На основу датирања молекуларног часовника, та два подреда примата су се раздвојила пре око 63 до 60 милиона година.<ref>{{cite journal | doi = 10.1002/ajpa.10322 |author1=Poux C |author2=Douzery E.J.P. | year = 2004 | title = Primate phylogeny, evolutionary rate variations,and divergence times: a contribution from the nuclear gene IRBP | url = | journal = American Journal of Physical Anthropology | volume = 124 | issue = 1| pages=1-16 | pmid = 15085543}}</ref> Апроксимативно три до пет милиона година касније (пре 58 милиона година), што је кратак период у еволуционом смислу, ред -{[[Тарзијери|Tarsiiformes]]}-, чија једина преостала фамилија је тарсијер (-{[[Тарзијери|Tarsiidae]]}-), се одвојила од других хаплорхина.<ref>{{cite journal | doi = 10.1006/mpev.1998.0495 |author1=Goodman M. |author2=Porter C.A. |author3=Czelusniak J. |author4=Page S.L. |author5=Schneider H. |author6=Shoshani J. |author7=Gunnell G. |author8=Groves C.P. | year = 1998 | title = Toward a phylogenetic classification of primates based on DNA evidence complemented by fossil evidence | url = | journal = Molecular Phylogenetics and Evolution | volume = 9 | issue = 3| pages=585-598 | pmid = 9668008}}</ref><ref>{{cite journal |author= Porter, C.A.
Губитак способности синтезе аскорбата се подудара са појавом неспособности разлагања [[уринска киселина|уринске киселине]], која је такође карактеристична за примате. Уринска киселина и аскорбат су јаки редукујући агенси, те се претпоставља да је код виших примата, уринска киселина преузела део функција аскорбата.<ref>{{Cite journal|author=Proctor P |title=Similar functions of uric acid and ascorbate in man? |journal=Nature |volume=228 |issue=5274 |page=868 |year=1970 |pmid=5477017|doi=10.1038/228868a0}}</ref>
=== Апсорпција, транспорт, и уклањање ===
Аскорбинска киселина се апсорбује у телу путем активног транспорта и једноставне дифузије. Котранспортери од натријума зависног активног транспорта натријум аскорбата (-{SVC6T}-) и хексозни транспортери (-{GLUT}-) су два транспортера неопходна за апсорпцију. -{SVCT}- су предоминантни систем за транспорт витамина Ц у телу. -{SVCT1}- и -{SVCT2}- уносе редуковану форму аскорбата кроз ћелијску мембрану.<ref name="ReferenceA">{{cite journal |author1=Savini I. |author2=Rossi A. |author3=Pierro C. |author4=Avigliano L. |author5=Catani M. V. |title=SVCT1 and SVCT2: key proteins for vitamin C uptake |journal=Amino Acids |volume=34 |issue=3 |pages=347-55 |year=2007 |pmid=17541511 |doi=10.1007/s00726-007-0555-7}}</ref> -{GLUT1}- и -{GLUT3}- су два глукозна транспортера. Они преносе витамин Ц у облику дехидроаскорбинске киселине.<ref>{{cite journal |doi=10.1074/jbc.272.30.18982 |vauthors = Rumsey SC, Kwon O, Xu GW, Burant CF, Simpson I, Levine M |title=Glucose transporter isoforms GLUT1 and GLUT3 transport dehydroascorbic acid |journal=The Journal of biological chemistry |volume=272 |issue=30 |pages=18982-9 |year=1997 |pmid=9228080}}</ref> Мада се дехидроаскорбинска киселина апсорбује брже од аскорбата, количина дехидроаскорбинске киселине у плазми и ткивима под нормалним условима је ниска, јер ћелије брзо редукују дехидроаскорбинску киселину до аскорбата.<ref>{{cite journal |author1=May J |author2=Qu Zhi-Chao |author3=Neel Dustin R. |author4=Li Xia |title=Recycling of vitamin C from its oxidized forms by human endothelial cells |journal=Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Molecular Cell Research |volume=1640 |pages=153-61 |year=2003 |doi=10.1016/S0167-4889(03)00043-0 |issue=2–3}}</ref><ref>{{Cite book |author=Packer, L. |year=1997 |chapter=Vitamin C and redox cycling antioxidants. |editor1=Packer L |editor2=F. J.. |title=Vitamin C in health and disease |publisher=Marcel Dekker Inc |location=New York}}</ref>
Ред 137:
== Физиолошка функција код сисара ==
Витамин Ц је есенцијалан за здраву исхрану људи. Он је високо ефективан [[антиоксиданс]], који умањује [[оксидативни стрес]]. Витамин Ц је супстрат [[аскорбат пероксидаза|аскорбат пероксидазе]] код биљки (-{APX}- је биљни ензим);<ref name=OSU/> и ензимски [[кофактор (биохемија)|кофактор]] за [[биосинтеза|биосинтезу]] многих важних биохемикалија. Витамин Ц делује као [[донор електрона]] важних [[ензим]]а.<ref name=LevineM>{{Cite book |vauthors=Levine M, Rumsey SC, Wang Y, Park JB, Daruwala R |chapter=Vitamin C |editor=Stipanuk MH |title=Biochemical and physiological aspects of human nutrition |publisher=W.B. Saunders |location=Philadelphia |year=2000 |pages=541-67 |isbn=978-0-7216-4452-3}}</ref> Неке од његових улога су:
* Улога у расту, [[хрскавичаво ткиво|хрскавице]], [[зуб]]а и потпорних ткива. Услед недостатка витамина Ц може доћи до развоја [[скорбут]]а.
* Улога у синтези [[Steroidni hormon|стероидних хормона]].
* Стимулише адреналну функцију и ослобађање [[адреналин]]а и [[норадреналин]]а из [[Надбубрежна жлезда|сржи надбубрежних]] [[жлезда]].
* Антиоксидансно својство. Учествује у уклањању [[слободни радикали|слободних радикала]].<ref name=autogenerated1>{{cite journal |vauthors=Padayatty S, Katz A, Wang Y, Eck P, Kwon O, Lee J, Chen S, Corpe C, Dutta A, Dutta S, Levine M |title=Vitamin C as an Antioxidant: evaluation of its role in disease prevention |url = https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12569111 |journal=J Am Coll Nutr |volume=22 |issue=1 |pages=18-35 |year=2003 |pmid=12569111 |format=PDF}}</ref>
=== Синтеза колагена, карнитина и тирозина, и микрозомални метаболизам ===
Аскорбинска киселина врши бројне физиолошке функције у људском телу. Те функције обухватају синтезу [[колаген]]а, [[карнитин]]а, и [[неуротрансмитер]]а; синтезу и [[катаболизам]] [[тирозин]]а; и метаболизам [[микрозом]]а.<ref name = Gropper/> Током биосинтезе аскорбат делује као редукујући агенс, који [[Donor elektrona|донира електроне]] и спречава оксидацију да би се атоми гвожђа и бакра одржали у њиховим редукујућим стањима
Витамин Ц делује као донор електрона за осам различитих [[ензим]]а<ref name=LevineM />
* Три ензима учествују у [[hidroksilacija|хидроксилацији]] колагена.<ref>{{Cite journal|vauthors=Prockop DJ, Kivirikko KI |title=Collagens: molecular biology, diseases, and potentials for therapy |journal=Annu Rev Biochem. |volume=64 |pages=403-34 |year=1995 |pmid=7574488 |doi=10.1146/annurev.bi.64.070195.002155}}</ref><ref>{{Cite journal|author=Peterkofsky B |title=Ascorbate requirement for hydroxylation and secretion of procollagen: relationship to inhibition of collagen synthesis in scurvy |journal=Am J Clin Nutr. |volume=54 |issue=6 Suppl |pages=1135S–1140S |year =1991|pmid=1720597 |url=http://www.ajcn.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=1720597}}</ref><ref>{{Cite journal|vauthors=Kivirikko KI, Myllylä R |title=Post-translational processing of procollagens |journal=Annals of the New York Academy of Sciences |volume=460 |issue= |pages=187-201 |year=1985 |pmid=3008623 |doi=10.1111/j.1749-6632.1985.tb51167.x}}</ref> Те реакције додају [[hidroksid|хидроксилне групе]] на аминокиселине [[пролин]] или [[лизин]] у молекулу колагена посредством [[prolil hidroksilaza|пролил хидроксилазе]] и [[lizil hidroksilaza|лизил хидроксилазе]]. Витамин Ц је [[kofaktor (biohemija)|кофактор]] за оба ензима. Хидроксилација омогућава молекулу колагена да поприми своју структуру троструког [[хеликс]]а, те је витамин Ц есенцијалан за развој и одржавање [[granulacija tkiva|ткива ожиљака]], [[крвни суд|крвних судова]], и [[Хрскавичаво ткиво|хрскавичавог ткива]].<ref name=MedlinePlus/>
Ред 172:
=== Прооксиданс ===
Аскорбинска киселине се понаша не само као антиоксиданс, него и као [[прооксиданс]].<ref name="mc" /> За аскорбинску киселину је показано да редукује [[Прелазни метали|прелазне метале]], као што су купри јони (-{Cu}-<sup>2+</sup>) до купро (-{Cu}-<sup>1+</sup>) јона, и фери јони (-{Fe}-<sup>3+</sup>) до феро (-{Fe}-<sup>2+</sup>) јона, током конверзије од аскорбата до дехидроаскорбата ''-{[[in vitro]]}-''.<ref>{{cite journal |vauthors=Satoh K, Sakagami H |title=Effect of metal ions on radical intensity and cytotoxic activity of ascorbate |journal=Anticancer research |volume=17 |issue=2A |pages=1125-9 |year=1997 |pmid=9137459}}</ref> Ова реакција може да генерише [[супероксид]] и сродна једињења. Међутим, у телу, слободни прелазни елементи су ретко присутни, док су гвожђе и бакар везани за различите протеине<ref name="mc" /> и [[интравенозна терапија|интравенозна]] употреба витамина Ц не повећава његову прооксидансну активност.<ref>{{cite journal |vauthors=Mühlhöfer A, Mrosek S, Schlegel B, Trommer W, Rozario F, Böhles H, Schremmer D, Zoller WG, Biesalski HK |title=High-dose intravenous vitamin C is not associated with an increase of pro-oxidative biomarkers |journal=European Journal of Clinical Nutrition |volume=58 |issue=8 |pages=1151-8 |year=2004 |pmid=15054428 |doi=10.1038/sj.ejcn.1601943}}</ref> Сматра се да аскорбат као прооксиданс има незнатну склоност конвертовања метала и формирања реактивних врста кисеоника ''-{[[in vivo]]}-''. Међутим, постоји евиденција да суплементација витамином Ц може да увећа ДНК оштећења [[лимфоцит]]а код здравих волонтера.<ref>{{cite journal |author1=Podmore Ian D. |author2=Griffiths Helen R. |author3=Herbert Karl E. |author4=Mistry Nalini |author5=Mistry Pratibha |author6=Lunec Joseph |title=Vitamin C exhibits pro-oxidant properties |journal=Nature |volume=392 |issue=6676 |pages=559 |year=1998 |pmid=9560150 |doi=10.1038/33308 |bibcode=1998Natur.392..559P}}</ref>
Ред 188:
=== Антихистамин ===
Витамин Ц је природни [[антихистаминик]]. Он спречава ослобађање [[хистамин]]а и повећава детоксификацију хистамина. Једна студија из [[1992]]. је утврдила а да употреба 2 грама витамина Ц дневно снижава нивое крвног хистамина 38 % код здравих одраслих особа након само једне недеље.<ref name="JohnstonC">{{Cite journal|author1=Johnston, Carol S. |author2=Martin, L. J. |author3=Cai, X. |title=Antihistamine effect of supplemental ascorbic acid and neutrophil chemotaxis |journal= Am Coll Nutr |volume=11|issue=2 |pages=172-176 |year=1992|url= |pmid=1578094}}</ref> Познато је да постоји корелација између ниских концентрација витамина Ц у серуму и повишених серумских нивоа хистамина.<ref>{{cite journal |title=Vitamin C depletion is associated with alterations in blood histamine and plasma free carnitine in adults |journal=J Am Coll Nutr |year=1996 |volume=15 |issue=6 |pages=586-591 |pmid=8951736}}</ref><ref>{{cite journal |last=Clemetson |title=Histamine and ascorbic acid in human blood |journal=J Nutr |year=1980 |volume=4 |pages=662-8 |pmid=7365537}}</ref>
Ред 202:
=== Препоручене количине ===
{| class="wikitable" style="float:right;"
|-
Линија 226 ⟶ 227:
{{main|Витамин Ц и прехлада}}
Витамин Ц функционише као [[антиоксиданс]] и неопходан је за лечење и спречавање [[скорбут]]а. У скоро свим случајевима дијетарног уноса је присустан у адекватним количинама за спречавање дефицијенције, те суплементација обично није неопходна.<ref name=ib29>{{cite web | author = British Pharmacopoeia Commission Secretariat | title = Index, BP 2009 | work = | publisher = | year = 2009 | url = http://www.pharmacopoeia.co.uk/pdf/2009_index.pdf | doi = | accessdate = 2012-02-23 }}</ref><ref name=jp15>{{Cite web | title = Japanese Pharmacopoeia, Fifteenth Edition | work = | publisher = | year = 2006 | url = http://jpdb.nihs.go.jp/jp15e/JP15.pdf | doi = }}</ref><ref>{{Cite web| author=WHO | title= Area of work: nutrition. Progress report 2000| url=http://www.who.int/mip2001/files/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf | archiveurl= http://web.archive.org/web/20070703141441/http://www.who.int/mipfiles/2299/MIP_01_APR_SDE_3.en.pdf| archivedate= 2012-02-23 | format=PDF | accessdate = 2012-02-23 }}</ref><ref name="pmid16911372">{{Cite journal|vauthors=Olmedo JM, Yiannias JA, Windgassen EB, Gornet MK |title=Scurvy: a disease almost forgotten |journal=Int. J. Dermatol. |volume=45 |issue=8 |pages=909-13 |year=2006 |pmid=16911372 |doi=10.1111/j.1365-4632.2006.02844.x |url=}}</ref><ref name=pmid16376462>{{Cite journal |author=Shenkin A |title=The key role of micronutrients |journal=Clin Nutr |volume=25 |issue=1 |pages=1-13 |year=2006 |pmid=16376462 |doi=10.1016/j.clnu.2005.11.006}}</ref><ref name=pmid16313697>{{Cite journal |vauthors=Woodside J, McCall D, McGartland C, Young I |title=Micronutrients: dietary intake v. supplement use |journal=Proc Nutr Soc |volume=64 |issue=4 |pages=543-53 |year=2005 |pmid=16313697 |doi=10.1079/PNS2005464}}</ref><ref name=pmid15153272>{{Cite journal |vauthors=Stanner SA, Hughes J, Kelly CN, Buttriss J |title=A review of the epidemiological evidence for the 'antioxidant hypothesis' |journal=Public Health Nutr |volume=7 |issue=3 |pages=407-22 |year=2004 |pmid=15153272 |doi=10.1079/PHN2003543}}</ref><ref name=Rivers1987>{{Cite journal| author = Rivers Jerry M | year = 1987 | title = Safety of High-level Vitamin C Ingestion | journal = Annals of the New York Academy of Sciences | volume = 498 | doi = 10.1111/j.1749-6632.1987.tb23780.x | pmid = 3304071| pages=445-54}}</ref> Мада је промовисано да је витамин Ц користан за лечење низа обољења, знатан број трдњи није подржан са довољним подацима.<ref>{{Cite web| title = Vitamin C (Ascorbic acid) | work = MedLine Plus | publisher = National Institute of Health | date = 2006-08-01 | url = http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/druginfo/natural/patient-vitaminc.html | accessdate = 2012-02-23 }}</ref><ref name=Cochrane08>{{Cite journal |
Људи са високим нивоом аскорбинске киселине у крви изгледа да имају знатно умањен ризик од [[срчани удар|срчаног удара]]. По мишљењу појединих научника ниски нивои аскорбинске киселине се могу користити као начин идентификације људи са високим ризиком од срчаних удара.<ref name='Myint'>{{cite journal | title = Plasma vitamin C concentrations predict risk of incident stroke over 10 y in 20 649 participants of the European Prospective Investigation into Cancer Norfolk prospective population study | journal = The American Journal of Clinical Nutrition | year = 2008 |author1=PK Myint |author2=Luben RN |author3=Welch AA |author4=Bingham SA |author5=Wareham NJ |author6=Khaw KT. | volume = Jan;87(1): |pages=64-9 | quote = "...persons in the top quartiles of baseline plasma vitamin C concentrations had a 42% lower risk (relative risk: 0.58; 95% CI: 0.43, 0.78) than did those in the bottom quartile, independently of age, sex, smoking, body mass index, systolic blood pressure, cholesterol, physical activity, prevalent diabetes and myocardial infarction, social class, alcohol consumption, and any supplement use." | pmid=18175738 | issue=1}}</ref>
Линија 283 ⟶ 284:
|-
|[[Myrciaria dubia|Каму каму]] || 2 800<ref>{{cite web |url=http://www.naturalhub.com/natural_food_guide_fruit_vitamin_c.htm |title=Natural food-Fruit Vitamin C Content |accessdate = 2012-02-23 }}</ref><ref>{{cite journal |title=Nutritional composition and vitamin C stability in stored camu-camu (Myrciaria dubia) pulp |author= Karin Cristiane Justi |author2= Jesuí Vergílio Visentainer |author3= Nilson Evelázio de Souza |author4= Makoto Matsushita |journal=Archivos Latinoamericanos de Nutrició |volume=50 |issue=4 |year=2000 }}</ref>
|-
|[[Malpighia emarginata|Ацерола]] || 1 677<ref>{{cite journal |title=Chemical composition of acerola fruit (Malpighia punicifolia L.) at three stages of maturity |author1=Ana L. Vendramini |author2=Luiz C. Trugo |journal=Food Chemistry |volume=71 |issue=2 |year=2000 |pages=195-198 |url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0308814600001527 |accessdate = 2012-02-23 }}</ref>
|-
Линија 290 ⟶ 291:
|[[Phyllanthus emblica|Индијски огрозд]] || 445
|-
|[[Шипак|Шипурак]] || 426<ref>{{cite journal |title=Reduced Vitamin D in Acute Stroke |author= Kenneth E. S. Poole
|-
|[[Баобаб]] || 400
|-
|[[Чили паприка]] (зелена) || 244
|-
|[[Гуава]] (сирова) || 228,3<ref group="s">USDA [http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/cgi-bin/list_nut_edit.pl?NDB_NO=09139&FOOD_NAME=Guava,%20common,%20raw&SCI_NAME=Psidium%20guajava&MSRE_NO0=100grams&GRAMS_100=1.00 ''Guava, common, raw'']</ref>
|-
Линија 499 ⟶ 500:
=== Припрема хране ===
Витамин Ц се [[хемијско разлагање|хемијски разлаже]] под одређеним условима, многи од којих се јављају током припреме хране. Концентрације витамина Ц у разним прехрамбеним супстанцама се снижавају временом пропорционално са температуром на којој се чувају.<ref>{{Cite journal|author1=Roig M. G. |author2=Rivera Z. S. |author3=Kennedy J. F. | title = A model study on rate of degradation of L-ascorbic acid during processing using home-produced juice concentrates | journal = International Journal of Food Sciences and Nutrition | year = 1995 | volume = 46 | issue = 2 | pages=107-115 | doi = 10.3109/09637489509012538 | pmid = 7621082}}</ref> Кување може да умањи садржај витамина Ц за око 60%, делом због повишеног ензиматског разлагања које може да буде знатно на температурама мањим од тачке кључања.<ref>{{Cite journal|author1=Allen MA |author2=Burgess S. G. | title = The Losses of Ascorbic Acid during the Large-scale Cooking of Green Vegetables by Different Methods| journal = British Journal of Nutrition | year =1950 | volume = 4 | pages=95-100 | doi = 10.1079/BJN19500024 | pmid =14801407 | issue =2–3}}</ref> Дужа времена кувања такође доприносе том ефекту, као и употреба судова од бакра, који [[катализа|каталише]] разлагање.<ref name="Oxford"/>
Линија 508 ⟶ 509:
Витамин Ц је један од најшире коришћених дијетарних суплемената.<ref>{{cite web |url = http://www.thedietchannel.com/Vitamin-C.htm |title=The Diet Channel, Vitamin C is historically the first marketed pure single vitamin supplements, and remains perhaps the most widely known |accessdate = 2012-02-23 }}</ref> Он је у продаји у облику капи, [[Tableta (farmacija)|таблета]], капсула, смеша за пиће, мултивитаминских формулација, вишеструких антиоксидансних формулација, и као кристални прах. Постоје формулације са одложеним отпуштањем, као и формулације које садрже биофлавоноиде попут [[kvercetin|кверцетин]], [[Hesperidin|хесперидина]], и [[rutin|рутина]]. Величине таблета и капсула су у опсегу од 25 -{mg}- до 1,5 -{g}-. Кристали витамина Ц (као аскорбинска киселина) су типично доступни у боцама од 300 -{g}- до 1 -{kg}- праха (5 -{ml}- чајна кашика кристала витамина Ц садржи око 5,0 -{g}-).
=== Индустријска синтеза ===
Витамин Ц се производи из [[глукоза|глукозе]] пременом два главна процеса. Реицхстеинов процес, развијен [[1930е|1930-их]], користи ферментацију, којој следи неколико чисто хемијских корака. Модерни двостепени [[ферментација (биохемија)|ферментациони]] процес, оригинално развијен у [[Кина|Кини]] током [[1960е|1960-их]], користи додатну ферментацију којом се замењује део каснијег хемијског процеса. Принос оба процеса је апроксимативно 60% витамина Ц из глукозе.<ref>{{Cite web |url= http://www.roccomanzi.it/IMP-VITAMINERALI/VITAMINA%20C/VIT%20C%20PRODUZ/prodvitC-456a4.2.pdf |title= The production of vitamin C |accessdate = 2012-02-23 |year=2001 |publisher=Competition Commission |format=PDF}}</ref><ref name="Ullmann">{{Ullmann}}</ref>
Линија 515 ⟶ 516:
Процењује се да је светска продукција синтетичког витамина Ц апроксимативно на нивоу од 110 хиљада тона годишње. Главни произвођачи су [[BASF|БАСФ]]/[[Takeda farmaceutska kompanija|Такеда]], [[DSM (kompanija)|ДСМ]], [[Merk KGaA|Мерк]] и Кинеска Фармацеутска Група Лтд. До [[2008]]. само је ДСМ постројење у [[Шкотска|Шкотској]] остало у погону услед јаке конкуренције из [[Кина|Кине]].<ref>{{Cite web| url = http://www.nutraingredients.com/Industry/DSM-vitamin-plant-gains-green-thumbs-up | title = DSM vitamin plant gains green thumbs-up | first = Shane | last = Starling | publisher = Decision News Media SAS | date = 2008-06-26 |accessdate = 2012-02-23 }}</ref> Светска цена витамина Ц је нагло порасла 2008, делом услед пораста цена основних прехрамбених производа, али и услед антиципације престанка рада два Кинеска постројења лоцирана у [[Шијиазхуанг]]у близо [[Пекинг]]а, као дела општег затварања загађивачке индустрије у Кини током периода [[Летње олимпијске игре 2008.|Олимпијских игара]].<ref>{{Cite web| url = http://www.flex-news-food.com/console/PageViewer.aspx?page=1744 | title = Vitamin C: Distruptions to Production in China to Maintain Firm Market | publisher = Flexnews | date = 2008-06-30 |accessdate= 2012-02-23 }}</ref> Пет кинеских произвођача су се састали [[2010]]. и формирали договор о привременом заустављању производње да би се одржала цена.<ref>{{cite news |url=http://www.globaltimes.cn/metro-beijing/update/business/2010-10/583151.html |title=Vitamin C producers work to set prices |date = 2010-09-11 |work=Global Times |accessdate = 2012-02-23 }}</ref> То је узроковало подношење тужбе у америчком суду [[2011]]. против кинеских компанија које су ограничиле производњу ради подешавање цене витамина Ц у САД. По тврдњама тужилаца након формирања договора цена витамина Ц је достигла $7 по килограму у децембру [[2002]]. док је била $2,50 по килограму децембра [[2001]]. Компаније нису порицале оптужбе, али су у својој одбрани навеле да их је кинеска влада подстакла да делују на такав начин.<ref>{{cite web |url= http://www.reuters.com/article/2011/03/11/us-china-vitaminc-idUSTRE72A4XH20110311 |title=U.S. courts confront China's involvement in price fixing] Andrew Longstreth , Reuters, Mar 11, 2011. |accessdate = 2012-02-23 }}</ref>
=== Фортификација хране ===
Организација [[Здравље Канада]] је извршила евалуацију ефекта фортификације хране аскорбатом. Налази су објављени [[2005]]. као препорука у документу с именом ''Додавање витамина и минерала у храну''.<ref name="Can05">{{Cite web| url = hhttp://www.hc-sc.gc.ca/fn-an/nutrition/vitamin/index-eng.php | title = Vitamins & Minerals | accessdate = 2013-10-26 | publisher = Health Canada}}</ref> Аскорбат је категорисан као нутријент категорије ризика А, што значи да је то нутријент са дефинисаним горњим лимитом уноса, али да постоји широка маргина уноса са малим безбедносним ризиком и без озбиљних или критичних непожељних ефеката. Здравље Канада препоручује минимум од 3 -{mg}- или 5% РДИ вредности да би храна имала статус извора витамина Ц, као и максимум фортификације од 12 -{mg}- (20% РДИ вредности) за статус „изврсног извора“.<ref name="Can05"/>
Линија 541 ⟶ 542:
=== Откриће ===
[[Датотека:GyorgyiNIH.jpg|thumb|right|[[Albert Sent Đerđi|Алберт Сент Ђерђи]], снимљен [[1948]], је примио [[1937]]. [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за медицину]] „за његова открића у вези са биолошким процесима сагоревања, са специјалном референцом на витамин Ц и катализу фумарне киселине“.<ref name="issn0803–5253">{{cite journal |title=Nobel Prize 1937 to Albert von Szent-Gyo¨ rgyi: identification of vitamin C as the anti-scorbutic factor |author=Rolf Zetterstrom |url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1651-2227.2009.01239.x/pdf |journal=Acta Pædiatrica |issn=0803–5253 |doi=10.1111/j.1651-2227.2009.01239.x |year=2009 |volume=98 |pages=915-919}}</ref>]]
Линија 558 ⟶ 560:
Истраживачи са [[Универзитет у Монтпелијеру|Универзитета у Монтпелијеру]] су [[2008]]. открили да су код људи и других примата, [[црвена крвна зрнца]] еволуирала механизам којим се ефикасније користи витамин Ц присутан у телу путем рециклирања оксидоване [[дехидроаскорбинска киселина|-{Л}--дехидроаскорбинске киселине]] (-{ДХА}-) назад у аскорбинску киселину. Овај механизам није нађен код сисара који синтетишу витамин Ц.<ref name=pmid18358815/>
== Референце ==
{{reflist|30em}}
| |||