Милан Будимир — разлика између измена

Рођен је [[1891]]. године у [[Мркоњић Град|Варцар Вакуфу]] (данашњем [[Мркоњић Град]]у). Школовао се у [[Сарајево|Сарајеву]], а студирао је класичну филологију на [[Универзитет у Бечу|Универзитету у [[БечБечу]]у где је и докторирао [[1920]]. године са тезом „О олујним демонима код индоевропских народа“.<ref>{{cite web|url= https://socijalisticki.wordpress.com/2014/03/19/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-1891-1975-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8-%D1%83/|title=Милан Будимир (1891-1975), знаменити научик и учитељ у традицијском смислу |publisher=socijalisticki.wordpress.com, Ђорђе М. Србуловић |date=19. 3. 2014 |accessdate=16. 2. 2016}}</ref> Исте године, изабран је најпре за асистента, а убрзо потом и за доцента на Катедри за класичну филологију [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета у Београду]]. За ванредног професора је изабран [[1928]], а за редовног [[1938]]. године и као професор и шеф Катедре за класичну филологију радио је са прекидом за време немачке окупације земље током [[Други светски рат|Другог светског рата]], све до пензионисања [[1962]]. године.