Трајан Стојановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje kutijice |
|||
Ред 5:
| опис_слике = др Трајан Стојановић
| пуно_име =
| датум_рођења = 20 јул
| место_рођења = [[Градешница (Маријово)|Градешница]]
| држава_рођења = {{застава|Краљевина СХС}}
Ред 12:
| држава_смрти = {{застава|Канада}}
|поље = [[историја]]
|институција = [[
|школовање = [[Универзитет у Рочестеру]], [[Сорбона]]
|суденти =
Ред 20:
}}
'''Трајан Стојановић''' ([[Градешница (Маријово)|Градешница]], [[1920]] — [[Њу Брансвик]], [[21. децембар]] [[2005]]) био је [[Историја|историчар]] и професор историје на [[
== Биографија ==
Потиче из породице [[Срби у Републици Македонији|српског]] порекла. Стојановић је рођен у [[1920]]. године у [[Градешница (Маријово)|Градешници]], тада у [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], али је одрастао у [[Рочестер (Њујорк)|Рочестеру]], [[Њујорк (држава)|Њујорк]]. Након што су његови родитељи емигрирали у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. У време када је било тешко за припаднике [[Радничка класа|радничке класе]] и досељенике да они упште похађају неку званичну образовну установу, он је стекао диплому са [[Универзитет у Рочестеру|Универзитета у Рочестеру]]. Након служења у [[армија Сједињених Држава|војсци]] [[Сједињене Америчке Државе|САД]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]], он је магистрирао на [[Универзитет у Њујорку|Универзитету у Њујорку]] и добио докторат од [[Сорбона|Париског универзитета]] током 1952. године. Током докторских студија његов ментор био је [[Фернан Бродел]].
Стојановић је током четири декаде био професор европске и светске историје на [[
Стојановић је посебно проучавао историју на подручју [[Балканско полуострво|Балкана]]. Његово дело "Студија Балканске цивилизације" (1967) сматра се као класик и незаобилзна историска монографија. После пензионисања објавио је збирку у четири тома, чланака и есеја под насловом "Између Истока и Запада, светови Балкана и Медитерана" (1992-1995), као и "Балкански светови: прва и последња Европа" (1994) са својим делима даље значајан допринос у ширење културе и историје Балкана. Помоћу Трајана Стојановића свет је добио нови поглед на историју Балкана. Многи од његових радова су преведени на [[српски језик]] и објављени у бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]], као и другим већим језицима.<ref>[http://www.historians.org/publications-and-directories/perspectives-on-history/april-2006/in-memoriam-traian-stoianovich In Memoriam Traian Stoianovich (1920-2005)] historians.org</ref>
Ред 31:
Био је члан Саветодавног одбора истраживања логора у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]].
Доктор [[Норман Марковиц]], професор историје са [[
{{цитат|Имао сам привилегију да упознам Трајана Стојановића. Био изванредан колега и пријатељ на Рутгерс универзитету, и пре и после пензионисања. Трајан је био жестоко поносан на не-шовинистички начин на његово српско наслеђе и достигнућа [[Срби|српског народа]]. Он је презирао не само [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресију]] која је уништила [[Србија|Србију]] и разбила [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославију]] уопште, већ је то сматрао расистичким клеветама и увредама усмерених против српског народа током и након [[Распад Југославије|рата]].}}
| |||