Мурманска област — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Рељеф |
|||
Ред 229:
=== Рељеф ===
[[Датотека:E105 Hibinu.jpg|мини|десно|250п|Поглед на планински ланац [[Хибини]]]]
Савремени рељеф Мурманске области формирао се под утицајем моћних ледника који су прекривали то подручје током последњег леденог доба. У основи области налазе се стене [[феноскандинавски штит|Феноскандинавског штита]], а геолошки најстарије стене овог штита налазе се управо на подручју Мурманске области и Карелије. Доминирају [[гнајс]]еви и [[базалт]]и архајске и протерозоичке старости. Највећи део области је брдовит и брежуљкаст, а највиши делови налазе се у централном делу области. Највиши је планински ланац [[Хибини]] на ком се налазе три врха виша од 1.000 метара − [[Јудичвумчор]] (1.200 м), [[Часначор]] (1.189 м) и Путеличор (1.111 метара). Нешто источније је планински масив [[ловозерске тундре|Ловозерска тундра]] максималне висине до 1.000 метара. Нешто западније су планински масиви [[Мончетундра]] (965 метара), [[Чунатундра]] (1.114 метара), [[Вучја тундра]] (955 метара), [[Њавка тундра]] (око 700 метара), [[Саљније тундри]] (око 1.000 метара), [[Печеншка тундра]] (631 метар) и [[Туадаш тундра]] (907 метара).
Надморска висина опада идући ка истоку [[Кољско полуострво|Кољског полуострва]], односно ка југу и [[карелија|карелијским]] језерима. Кољско полуострво обухвата цео источни, полуострвски део области. Западна граница полуострва иде линијом [[Кољски залив]]−долина реке [[Кола (река)|Кола]]−језеро [[Имандра]]−река [[Нива]]−[[Кандалакшки залив]]. Само полуострво обухвата територију површине око 100.000 км². Северна обала полуострва коју запљускују воде Баренцовог мора је доста стрма и висока, док је јужна обала знатно равнија и нижа. На северној обали налазе се још и два мања полуострва − [[рибарско полуострво|Рибарско]] и [[Средњи (полуострво)|Средњи]].
| |||