|
Социолингвистика такође проучава како се језички варијетети разликују у зависности од различитих друштвених фактора (нпр. етничка припадност, религија, друштвени статус, пол, ниво образовања, старост...) и како се они користе да разврстају појединце у друштвене и друштвено-економске класе. Као што се употреба језика разликује од места до места, тако се разликује и између различитих друштвених класа, и социолингвистику занимају управо ови социолекти.
Друштвене аспекте језика су у модерном смислу први проучавали индијски и јапански лингвистика тридесетих година XX века, као и ЛоуисЛуј ГауцхатГошо почетком XX века, али су привукли пажњу Запада тек много касније. Темељ проучавања друштвене мотивације језичке промене била је теорија таласа из касног XIX века. Прва потврђена употреба термина социолингвистика била је у наслову чланка "Социолингвистика у Индији" Томаса Калана Ходсона, објављеног 1939. у часопису "Човек у Индији".<ref>Paulston, Christine Bratt and G. Richard Tucker, eds. ''Sociolinguistics: The Essential Readings. Malden, Ma.: Wiley-Blackwell, 2003.</ref><ref>[http://www.ncl.ac.uk/ss15/papers/paper_details.php?id=304 T. C. Hodson and the Origins of British Socio-linguistics by John E. Joseph] Sociolinguistics Symposium 15, Newcastle-upon-Tyne, April 2004</ref> Социолингвистика се на Западу први пут појавила шездесетих година XX века, предвођена лингвистима као што су Вилијам Лабов у САД и БасилБазил БернстеинБернстин у Великој Британији. Вилијам Стјуарт<ref>{{cite book |last=Stewart |first=William A |author-link=William Alexander Stewart |editor1-last=Fishman |editor1-first=Joshua A| editor1-link=Joshua A. Fishman |title=Readings in the Sociology of Language |publisher=Mouton |page=534 |chapter=A Sociolinguistic Typology for Describing National Multilingualism |location=The Hague, Paris |year=1968 |doi=10.1515/9783110805376.531 |isbn=978-3-11-080537-6 |oclc=306499}}</ref> и Хајнц Клос су шездесетих година XX века увели основне појмове за социолингвистичку теорију полицентричних језика, која описује како се стандардни језички варијетети разликују код различитих народа (нпр. амерички/британски/канадски/аустралијски енглески;<ref>{{cite book |last=Kloss |first=Heinz |authorlink=Heinz Kloss |editor1-last=Göschel |editor1-first=Joachim |editor2-last=Nail |editor2-first=Norbert |editor3-last=van der Elst |editor3-first=Gaston |title=Zur Theorie des Dialekts: Aufsätze aus 100 Jahren Forschung |publisher=F. Steiner |page=310 |chapter=Abstandsprachen und Ausbausprachen |trans_chapter=Abstand-languages and Ausbau-languages |series=Zeitschrift für Dialektologie and Linguistik, Beihefte, n.F., Heft 16 |location=Wiesbaden |year=1976 |oclc=2598722}}</ref> аустријски/немачки/швајцарски немачки; босански/хрватски/црногорски/српски српскохрватски).
== Примене социолингвистике ==
Вилијам Лабов се често сматра оснивачем социолингвистике. Посебно је познат по томе што је увео квантитативно проучавање језичке варијације и промене, чиме је социологија језика постала научна дисциплина.
Социолингвистика, такође може да проучава постепени прелаз појединачних вредности речи у контексту њихове семантике која се јавља у неким етничким, културним или друштвеним групама. На пример, руски лингвиста А.В. АлтyнтсевАлтинцев је проучавао семантику речи "љубав" (удмуртски идиом јидиша ליב ) међу Ашкенази Јеврејима из Удмуртије и Татарстана. Успео је да направи градацију значења ове речи и установио је да је концепт љубави постепен прелаз појединачних вредности, где референтна тачка подиже вектор профила "држава - етнички идентитет – породица".
|
