Шуме у Београду — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Шуме у Београду''' Неке од унутрашњих шума веома су добро познате Београђанима - [[Кошутњак]], [[Звездарска шума]], [[Топчидер]], [[Бањичка шума]], [[Ада Циганлија]] и друге. Неке "спољашње" београдске шуме, тек би требало да буду "откривене". На пример, Бојчинска шума код Прогара, на простору од око 620 хектара, представља редак природни и меморијални споменик. У тој густој и племенитим дрветом богатој шуми, 1941. године је подигнут устанак у Срему, док је у претходном рату била велико поприште борби српске и аустроугарске војске.<br />
'''Шуме у Београду''' Neke od unutrašnjih šuma veoma su dobro poznate Beograđanima - [[Košutnjak]], [[Звездарска шума]], [[Topčider]], [[Banjička šuma]], [[Ada Ciganlija]] i druge. Neke "spoljašnje" beogradske šume, tek bi trebalo da budu "otkrivene". Na primer, Bojčinska šuma kod Progara, na prostoru od oko 620 hektara, predstavlja redak prirodni i memorijalni spomenik. U toj gustoj i plemenitim drvetom bogatoj šumi, 1941. godine je podignut ustanak u Sremu, dok je u prethodnom ratu bila veliko poprište borbi srpske i austrougarske vojske.
 
Шума је препуна дивљих свиња, лисица, зечева, пернате дивљачи. Лови се целе године.
Šuma, tačnije lovište [["Crni lug"]] je uz levu obalu Save, između Progara i Boljevca, na površini od 973 hektara. Na samo dvadesetak kilometara od Terazija, pase oko 400 grla evropskog jelena! Šuma je prepuna divljih svinja, lisica, zečeva, pernate divljači. Lovi se cele godine.
У општини Барајево, код села Шиљаковца, близу тамошње шуме, уз речну обалу усправила су се три велика храста лужњака. На локалитету [["Баре"]], око 150 метара од сеоског пута, моћна стабла су сведоци народног збора на којем је договаран устанак 7. јула 1941. године. Када би могли, ови горостаси би испричали и доживљаје из "детињства" и устаничких дана од пре два века.<br />
 
U opštini Barajevo, kod sela Šiljakovca, blizu tamošnje šume, uz rečnu obalu uspravila su se tri velika hrasta lužnjaka. Na lokalitetu [["Bare"]], oko 150 metara od seoskog puta, moćna stabla su svedoci narodnog zbora na kojem je dogovaran ustanak 7. jula 1941. godine. Kada bi mogli, ovi gorostasi bi ispričali i doživljaje iz "detinjstva" i ustaničkih dana od pre dva veka.
Добрих шума има и у општини Сопот, мада је урбанизација околине Београда неумољива, а људи се баш и не труде да сачувају шумско благо. Ипак, у селу Неменикуће још живи храст лужњак, стар више од 230 година.
У рубним, приградским општинама, има неколико већих шумских подручја. Најпознатија су: Липовичка шума у Барајеву, [[Грочанска ада]] у Гроцкој, [[Степин Луг|Степин луг]] на Вождовцу и Звездари, Црни луг у Земуну, [[Трешња]] у Сопоту, Обреновачки Забран…<br />
Dobrih šuma ima i u opštini Sopot, mada je urbanizacija okoline Beograda neumoljiva, a ljudi se baš i ne trude da sačuvaju šumsko blago. Ipak, u selu Nemenikuće još živi hrast lužnjak, star više od 230 godina.
 
Сви знају за [[Ратно острво]], Земунци за купалиште [[Лидо]], али ретко ко зна за лепоте флоре и фауне овог острва.
U rubnim, prigradskim opštinama, ima nekoliko većih šumskih područja. Najpoznatija su: Lipovička šuma u Barajevu, [[Gročanska ada]] u Grockoj, [[Степин Луг|Stepin lug]] na Voždovcu i Zvezdari, Crni lug u Zemunu, [[Trešnja]] u Sopotu, Obrenovački Zabran…
Данас [[Београд]] има 11.365 хектара зелених површина (14,6 одсто укупне територије). На ужој градској територији са 10 општина, однос је нешто другачији, јер у тој регији од око 70.500 хектара, чак 10.541 хектара је под зеленилом. Реч је, наравно, о јавним површинама. Ту спадају паркови (385 хектара), скверови и тргови (8), зеленило дуж саобраћајница (175), градске шуме и речна острва (1.800), зелене површине насеља (1.079) и београдски дрвореди са око 67.000 стабала.[http://turizam.bg-info.org/izletista Izletišta u Beogradu turizam.bg-info.org]<ref>[http://www.srbijasume.rs Званични сајт www.srbijasume.rs]</ref>
Svi znaju za [[Ratno ostrvo]], Zemunci za kupalište [[Lido]], ali retko ko zna za lepote flore i faune ovog ostrva.
Danas [[Beograd]] ima 11.365 hektara zelenih površina (14,6 odsto ukupne teritorije). Na užoj gradskoj teritoriji sa 10 opština, odnos je nešto drugačiji, jer u toj regiji od oko 70.500 hektara, čak 10.541 hektara je pod zelenilom. Reč je, naravno, o javnim površinama. Tu spadaju parkovi (385 hektara), skverovi i trgovi (8), zelenilo duž saobraćajnica (175), gradske šume i rečna ostrva (1.800), zelene površine naselja (1.079) i beogradski drvoredi sa oko 67.000 stabala.[http://turizam.bg-info.org/izletista Izletišta u Beogradu turizam.bg-info.org]<ref>[http://www.srbijasume.rs Званични сајт www.srbijasume.rs]</ref>
 
== Види још ==
* [[Кошутњак]]
* [[Топчидер]]
* [[Ратно острво]]
* [[Бојчинска шума]]
* [[Трешња]]
 
== Рефереце ==
161

измена