Буљкески динар — разлика између измена

'''Буљкески динар''' била је монета која је после [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], у периоду од 1945. до 1949. године, коришћена као средство плаћања у [[Грчка општина у Војводини|Грчкој општини у Војводини]], у саставу [[ФНР Југославија|ФНР Југославије]]. Ова привремена аутохтона заједница, била је екстериторијална комуна Грчке [[Маглић (Бачки Петровац)|у селу Буљкес (данашњи Маглић)]], у околини Бачког Петровца. У њој су важили грчки законски прописи, и систем новчаница, које је влада ФНР Југославија признавала. Ово изузеће из јурисдикције једне државе, укључујући и штампање и оптицај новчаница унутар једне суверене државе био је без преседана и куриозитета у државничкој пракси Републике Србије, све до формирања тзв. Републике Косово.<ref>Milan Ristović ''Eksperiment Buljkes: „grčka republika”" u Jugoslaviji 1945-1949.'' Godišnjak za društvenu istoriju, godina IV, sveska 2-3, Beograd, 1997.</ref>

Када су се до октобра 1944. године, Немци евакуисали из ГрчкеуГрчке, [[Народноослободилачка војска Грчке]] (ЕЛАС) контролисала је око две трећине земље. На конференцијама одржаним у септембру 1944. она је учествовала у изради договора о уједињењу, са супретстављеним групама отпора и владом у егзилу, послератној Грачкој влади. Када је нова влада наредила да се ЕЛАС разоружа, ова група је то одбила, због чега је дошло до избијање непријатељстава и отпочела је борба ЕЛАСА са осталим покретаима отпора, а особито против паравојних формација колаборационистичке владе у Атини. Његово политичко крило ЕАМ почео је са нападима на ЕДЕС под оптужбама за колаборацију са окупаторима. Но прави разлог је био власт, ЕЛАС је био свестан ситуације да ће иза рата ЕДЕС уз помоћ Британаца обезбедити војну надмоћ. У том тренутку ЕДЕС је имао око 3.000 бораца, а ЕЛАС је имао снагу равну Грчкој националној армији. Мањи окршаји одвили су се у Епиру, где је је ЕДЕС имао главно упориште свог покрета, касније је долазило до бизарних тријангуларних битака између ЕЛАС-а, ЕДАС-а и Немаца. Све је то навело британске агенте да преговорима нприклоне зараћене стране на такозвани споразум о прекиду ватре из Плаке. Међутим тај споразум је раскинут убиством вође ривалског мањег покрета отпора ЕККА - Димитриоса Псароса у до данас неразјашњеним околностима (тај догађај је и дан данас у Грчкој предмет жестоких полемика и сукоба).

Пријем и стални кампови Уу ФНР Југославији организовани су за емигранте и избеглице, пре свега на територији Народне Републике Македоније. Један од тих логора био је у Куманову. Из овог логора 1.454 лица пребачено је у ВојводиниВојводину 25. маја. Ове групе, заједно са дошљацима, била је језгро из којег је настала [[Грчка општина у Војводини]] у околини Новог Сада, у бившем немачком селу Буљкес.

Самоизолована Грчка заједница избеглица, у коју је било тешко ући и тешко из ње изаћи, наметнуло је Одбору БуљескеБуљкеске општине, да преузима мере које су предузимале и друге „аутономне владе” у свету, да штампан свој новац. Тако је настао Буљкескибуљкески динар, као легално средство плаћања, који је штампан у месној штампарији у БуљескуБуљкесу. У оптицају у овој „општини” биле су новчанице у укупном износу од 9.253.255 динара. Количина Буљкескогбуљкеског динара била је једнака укупном збиру зараде свих запослених у „општини”.<ref name=autogenerated2/>

И поред намера владе СФРЈФНРЈ да се Буљкес укључи у планиранске циљева југословенске привреде и задатак у оквиру петогодишњег плана, које је село добило, то није реализовано. Покушај да се направи економски самодовољна заједница, која би ослободила југословенске власти од великих трошкова одржавања ускоро се показало неизводљиво, упркос релативно великим површинама под пољопривредним културама. Радионице у селу су функционисале преко Главног одбора Аутономне Покрајине Војводине, али никада нису платиле порез на добит у износу од 5 милиона динара, само за 1948. године. Зато се, снабдевање храном, одећом, обућом и другим потрепштинама, одвијало јако отежано и рестриктивно преко Војске Југославије, Србије и војвођанских власти, Црвеног крста и других извора.

Емисијом сопственог новца (који није важио као средство плаћања ван овог села), за плаћање плата радника, Одбор је желео да принуди раднике да раде и Буљескибуљкески динар зарађују у Буљкесу. На овај начин, радник је био...„принуђен да сав свој новац троши у Буљкесу, на робу која му је продавана и то по врло високим ценама”". Одбор је захваљући овој уредби имао велику суму 12.527.757 динара на банковном рачуну.