Черкези — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Додате су две категорије |
м Козметичка измена |
||
Ред 113:
[[Датотека:Resettlement of Circassians Into Ottoman Empire.jpg|мини|Правци којим су Черкези напуштали Русију и одлазили у Османско царство]]
Током 18. и 19. века Русија, Персија и Турска су се бориле за превласт над Кавказом, у том периоду вођен је низ ратова [[Први руско-персијски рат|Први руско-персијски рат (1722—1723)]], [[Руско-турски рат (1768—1774)]], [[Други руско-персијски рат|Други руско-персијски рат (1796)]], [[Трећи руско-персијски рат|Трећи руско-персијски рат (1804—1813)]], [[Руско-турски рат (1806—1812)]], [[Четврти руско-персијски рат|Четврти Руско-персијски рат (1826—1828)]] и [[Руско-турски рат (1828—1829)]]. Након Руско-персијског рата (1826—1828) и Руско-турског рата (1828—1829) Русија је коначно потиснула Персију и Турску са Кавказа и успоставила потпуну контролу на југу Кавказа. На северу Кавказа у периоду од 1817. до 1864. трајао је [[Кавкаски рат]] између Русије и домородаца. Кавкаски рат је заједнички назив за Черкеско-руски рат (1817–1864) (који је део низа сукоба између Руса и Черкеза такође познатих као Черкеско-руски рат (1763–1864)) вођен на северозападу Кавказа и Муридски рат (1830—1859) вођен на североистоку Кавказа. У току рата централни део северног Кавказа око грузијског војног пута (који спаја Тбилиси и Владикавказ) је био под контролом Русије. У Черкеско-руском рату Руси су се борили против Черкеза и Абхаза, а у Муридском рату против Чечена и Дагестанских народа. Муридски рат је завршен предајом имама Шамила 25. 8. 1859., док је Черкеско-руски рат трајао до 1864., последња битка је вођена 27. маја 1864., а 2. јуна 1864. рат је завршен, након што су се черкеске вође заклеле на лојалност.
При крају рата и након његовог краја велика већина Черкеза је напустила (присилно или добровољно) Русију и отишла у Османско царство, а мањи број и у Персију. Велики број руских, кавкаских и западних историчара се слаже да се број Черкеза и осталих становника северозападног Кавказа који је напустио Русију 1860–их креће око 500.000.<ref>King (2008), стр. 96</ref> Османско царство је понудило да прихвати Черкезе који нису желели да живе под влашћу хришћанског владара.<ref>Henze, (1992), стр. 266</ref><ref>Shenfield, (1999), стр. 149–162</ref> Османско царство је охрабривало досељавање Черкеза у погранична насеља царства, јер је желело да ојача своје границе. Део Черкеза који је остао у Русији је пресељен у долину, на леву обалу реке Кубањ.
| |||