'''Нур ад Дин Абу ал-Касим Махмуд ибн Имад ад-Дин Зенги ибн Ак Санкар''' ({{јез-арап|• [Nūr ad-Dīn Abū al-Qāsim bin Maḥmūd ibn ʿImād ad-Dīn Zengī ibn Aq Sankār] نور الدين وهو أبو القاسم محمود بن عماد الدين زنكي بن آق سنقر زنكي}} [[11. фебруар]] [[1118]]. — [[Дамаск]], [[15. мај]] [[1174]]) био је [[Зенгиди|зенгидски]] владар [[Сирија|Сирије]] од [[1146]]. године до своје смрти [[1174]]. године. Син је великом муслиманског освајача [[Зенги]]ја и један је од највећих бораца против [[крсташки ратови|крсташа]] кога историја памти. У његовој служби је био и прослављени војсковођа [[Саладин]]. Освојио је [[Дамаск]], [[Египат]] и [[Мосул]] и узео титулу султана. Познат је и по укидању крсташке [[Грофовија Едеса|грофовије Едесе]].
== Лик ==
Ред 49:
Муслиманско заузеће Дамаска 1154. године довело је Нур ад Дина у директан сукоб са [[Краљевина Јерусалим|Јерусалимском краљевином]] јер је Дамаск већ двадесетак година (и поред опсаде током Другог крсташког похода) био савезник крсташа. Борбе су вођене до 1156. године након чега је Нур ад Дин пристао на плаћање данка у износу од 1000 тиријанских динара. Међутим, мир је веома брзо нарушен по жељи самог Нур ад Дина. У [[Битка код Банијаса|бици код Банијаса]] 19. јуна 1157. године је скоро у потпуности исечена једна групација крсташа из Јерусалимске краљевине. Краљ [[Балдуин III Јерусалимски|Балдуин III]] једва се спасао.
Нур ад Дин је искористио свађе крсташких вођа које су [[Опсада ШазарaШазара (1157)|опседале Шазар]] да, након њиховог повлачења, заузме град крајем 1157. године. Долазак византијског цара [[Манојло I Комнин|Манојла Комнина]] у Свету земљу накратко је прекинуо Нур ад Динова освајања. Године 1160. Нур ад Дин је заробио кнеза Антиохије [[Рене од Шатијона|Ренеа од Шатијона]]. Рене је у ад Диновој тамници провео дугих 16 година. Након смрти Балдуина III (10. фебруар 1162. година) Нур ад Дин је одбио да нападне слабу Јерусалимску краљевину говорећи да није поштено нападати људе које је оборила жалост за њиховим краљем.
