Језик (орган) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Унето опширније о папилама |
Нема описа измене |
||
Ред 15:
===== Густативне =====
* <u>'''Опшанчене папиле'''</u> (''Papillae circumvallatae/Papillae vallatae'') - Највеће, има их 7-12 што их чини најмање бројним папилама, али поседују преко половину свих густативних квржица (''caliculus gustatorius''). Смештене су у једном низу, непосредно испред сулкуса терминалиса, распоређене у два низа у облику обрнутог слова V, од предела испред ''foramena caecuma'' према напред и латерално пратећи ''sulcus terminalis''.
* '''<u>Листасте папиле</u>''' (''Papillae foliatae'') - Налазе се на заднје 2/3 језика на латералним странама, испред палатоглосног лука. Одвојени су дубљим жлебовима у које се уливају одводни канали пљувачних жлеза. Има их око 10, смештене у задњем делу језика. Густативни корпускули се налазе у дну жлеба. Најразвијеније су код деце. На својој површини садрже слој кератина. Између ових жлезда је уметнут језични крајник. Код хиперплазије крајника, жлезда или код тумора ових жлезда виде се као увећане. Инервише их ''n. glossopharyngeus.''
===== Механичке =====
* '''<u>Печуркасте папиле</u>''' (''Papillae fungiformes'') - Распоређене су на странама, као и на самом врху језика, као и неправилно преко дорзума. Облика су печурке, на врху са орожалим плочастим слојевитим епителом кроз који се провиде крвни судови. Леже измедју кончастих папила у правилном распореду. Спадају у механичке папиле, али, само у дечијем узрасту поседују густативне рецепторе. Оживчавају их ''n. submandibularis, chorda tympani i ganglion geniculatum''.
* '''<u>Кончасте папиле</u>''' (''Papillae filiformes'') - Најбројније и најситније, кончастог облика и дифузно су распоређене по дорзалној страни језика. Прекривају предње две трећине језика, на задњем крају су паралелне са сулкусом терминалисом, а напред постају више трансверзалне. Прекривене су плочастим слојевитим епителом са орожавањем што доприноси беличастом изгледу дорзалне површине језика.
* '''<u>Купасте папиле</u>''' (''Papillae conicae'') представљају посебну врсту предходних папила, модификацију кончастих папила. Разликују се по једноставном врху и нешто већим димензијама. Такође су дифузно распоређене по дорзуму језика. Њих као и претходне инервишу сензитивне гране ''n. lingualis-a''
Испод слузокоже су смештене мале језичне [[пљувачне жлезде]].
Линија 30 ⟶ 31:
== Крвни судови и живци језика ==
[[Крвни суд|Артерије]] језика су гране [[језична артерија|језичне артерије]] и [[дубока артерија језика|дубоке артерије језика]], док се венски судови улевају у [[језична вена|језичну вену]].
Спољашња каротидна артерија даје бочну грану
* a. lingualis
** Бочна грана - rr. dorsales lunguae - васкуларизују корен језика, непчани крајник и епиглотис
** Завршна грана - a. profunda linguae - васкуларизује врх и тело језика
[[Живац|Живци]] се деле на моторне, сензитивне и чулне. Моторни живци, који инервишу мускулатуру, су [[подјезични живац]] и гране које воде порекло из језичног сплета. Сензитивни живци су [[језични живац|језични]], [[језично-ждрелни живац|језично-ждрелни]] и [[живац луталац]]. То су нерви који преносе сигнале од рецептора за додир, бол и температуру у централни нервни систем. Чулни живци су језично-ждрелни и [[живац лица]], а они преносе утиске чула укуса.
| |||