Бока которска — разлика између измена

Боку которску су прославили храбри поморци, вешти мајстори, градитељи, многи истакнути умни људи. Има славну историју — од [[Грчка|грчких]] колонија, преко [[Илири|Илира]], [[Римско царство|Рима]], [[Византијско царство|Византије]], [[Историја Србије у средњем веку|српских средњовековних држава]] ([[Дукља]], [[Историја Србије у средњем веку|Србија]] и [[Босна у средњем веку|Босна]]) до [[Турци|Турака]], Млечана (в. [[Млетачка република]]), [[Русија|Руса]], [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Сви су имали амбиције да њоме господаре. [[Поморство]] је била основа живота и дало је печат великом културном наслеђу. У [[17. век|17.]] и [[18. век]]у Бока је имала преко 300 бродова дуге пловидбе и до 300 мањих, који су годишње зарађивали 200.000 млетачких златника. Пераштани су у [[16. век]]у имали поморску школу (Наутика) на гласу, а у њој су школовали морнаре и за руског цара [[Петар Велики|Петра Великог]].

 

 

Идући од пучинског мора према планинском залеђу налазе се [[продор Оштро]], између [[Рт Оштро|рта Оштро]] и [[Луштица|полуострва Луштице]], затим [[Херцег Нови|Херцегновски]] или [[Топлански залив]], који се преко [[Кумборски теснац|Кумборског теснаца]] везује за [[Тиват]]ски залив. Из Тиватског залива пролази се кроз теснац [[Вериге]] према [[Рисан]]ском заливу на западу и [[Котор]]ском заливу према истоку. Од улаза у Боку до Котора простире се пловна линија дугачка 33 километра. Улаз у залив широк је 3 километра, док ширина Верига није већа од 300 метара. Спољашњи продор Боке је усечен у Витаљинско-луштички гребен, а унутрашњи у Девесиљско-врмачки гребен. У рељефу залива Боке истичу се две удолине, које се пружају од северозапада ка југоистоку. Спољашња удолина је Суторинско-грбаљска и у њој се налази Топланско-тиватски залив, а унутрашња удолина је Морињско-которска и у њој се налази Рисанско-которски залив. По истом правцу пружају се и оба гребена. Удолине се састоје од млађих, [[палеоген]]ских стена, док су оба гребена изграђена од [[мезозоик|мезозоичких]] [[кречњак]]а.<ref>[[Јован Ђ. Марковић|Марковић, Јован]]. ''Географске области [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]''.</ref>

Плодно земљиште, погодна клима и мале надморске висине утичу да удолине буду покривене разним природним и културним добрима. [[Девесиљско-врмачки гребен]] се састоји од глиновитих кречњака који услед распадања дају обиље глине. Његови највиши делови су под [[листопадна вегетација|листопадном вегетацијом]], а спољашњи и нижи делови под [[зимзелено жбуње|зимзеленим жбуњем]]. У долинама и увалама има [[Црвеница|црвенице]] на којој расту медитеранске културе.

 

За привреду Боке развијенија индустрија има већи значај од рударства. Око Херцег Новог има [[боксит]]а, а код Котора [[Манган|мангана]]. У Боки се експлоатише [[мермер]]. Кречњак Верига је жилав, али подесан за обраду. Представља одличан грађевински материјал, који је поред осталог послужио и у изради [[Марков трг|Марковог трга у Венецији]].{{чињеница|date=08. 2016.}}

 

== Историја ==

[[Датотека:Preromanske crkvene gradjevine u Boki Kotorskoj 2.jpg |мини|десно|230п|Прероманске црквене грађевине у Боки которској: из [[9. век]]а (1) и из [[10. век|10]]/[[11. век]]а (2)]]

 

У доба Аустроугарске двојне монархије, Бока которска је била двојезичка територија, на којој су од 1867. до 1918. године службени језици били [[Италијански језик|италијански]] (доминантан језик у числеиталијанској<!--?--> Далмацији) и [[Српски језик|српски]].<ref>[http://dracevica.tripod.com/broj3.htm ''Драчевица'']. бр. 3. Приступљено 17. 1. 2013.</ref>

 

== Становништво ==

{{такође погледајте|Бокељи}}

 

StaraBjelila.jpg|Кртољска обала, Стара Бјелила

1912 Herceg Novi Srpski Soko.jpg|[[Српски Соко]] ([[Херцег Нови]]), јавна вежба на [[Манастир Савина|Савини]] (28. 8.<!-- било 28/8? --> 1912)

Panorama Kotora.jpg|[[Котор]]

</gallery>