Пештерска висораван — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене Gangula98 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung
Ред 24:
'''Пештерска висораван''' (позната и само као '''Пештер''') је крашка [[висораван]] ([[апсолутна висина|надморска висина]] од 1150-1250-{[[Метар|m]]}-) у [[Југозапад|југозападној]] [[Србија|Србији]], [[Југоисток|југоисточно]] од [[Сјеница|Сјенице]], а [[Североисток|северозападно]] од [[Тутин]]а. Пештерска висораван је извориште тресета који својим био-потенцијалом спада у наквалитетнији [[тресет]], како у Европи, тако и у свету. Богата је [[Суват|суватима]] за испашу оваца (крај је познат по производима који долазе од [[Пештерско-сјеничка овца|пештерско-сјеничких оваца]] или [[Пештерско-тутинска овца|пештерско-тутинских оваца]] , попут [[Пештерски сир|пештерског сира]]). Пештерска висораван садржи и [[Пештерско поље]] (надморска висина од 1150-{m}-), површине од 63 km². Пештерска висораван садржи многе [[Понорница|понорнице]], од којих је највећа [[Боровштица (река)|Боровштица]]. Становништво чине [[Бошњаци]] и [[Срби]], а има и нешто [[Албанци|Албанаца]] на крајњем истоку области (према [[Косово и Метохија|Космету]]).
 
Археолози [[Музеј Рас|Музеја Рас]] су 2013. пронашли остатке старословенских храмова на пештерској висоравни.<ref>[http://novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:461911-Staroslovenski-hram-na-srpskom-Tibetu Старословенски храм на српском Тибету („Вечерње новости“, 2. новембар 2013)]</ref>
== Занимљивости ==
Сматра се да је висораван дно некадашњег језера које је временом отекло. На њега подсећају још само понека локва и легенде. По једној од њих, у језеру је живела аждаја коју је убио свети Ђорђе. Пошто је била троглава, њен самртнички ропац чуо се од језера до врела реке Рашке где се данас налази манастир Сопоћани. По тој причи, рањена ала браћакнула се код села, које је по томе добило име Браћак. Код села Пружањ опружила се целом дужином. Репом је окрњила шуму у Крњој Јели, а од њеног самртничког лета се занинала (зањихала) цела планина Нинаја. Кажу да је код Живалића још била жива, да се код Вучића још некако вукла, а да јој је код Точилова највише крви истекло. Своје кости је оставила на Коштаном пољу, у непосредној близини извора Рашке. Мештани су у Ћукотама пронашли једну њену главу, па су је цукали моткама да виде има ли живота у њој. Друга обаљена глава је пронађена код села Баљен, а њен реп, сличан змији гуји, пронашли су становници села Гујиће.
<ref>[http://novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:461911-Staroslovenski-hram-na-srpskom-Tibetu Старословенски храм на српском Тибету („Вечерње новости“, 2. новембар 2013)]</ref>
 
== Галерија ==