Lingua franca — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Rut}}
'''Лингва франка''' ({{јез-лат|lingua franca}}) је израз који се користи за било који језик чија употреба у великој мери прелази границе земље у којој се говори. Термин ''лингва франка'' је преузет од Арапа, који су тако називали све европске језике, тј. језике крсташа. [[Арапи]] су у доба Крсташких ратова све људе [[Западна Европа|западне Европе]] називали [[Франци]]ма. ▼
{{Лингвопедија2016}}
▲'''Лингва франка''' ({{јез-лат|lingua franca}}) је израз који се користи за било који језик чија употреба у великој мери прелази границе земље у којој се говори. Термин ''
=Дефиниција=
У онлајн верзији речника Oxford Advanced Learner's Dictionary, ''lingua franca'' је дефинисана као језик који је усвојен као заједнички језик међу говорницима чији је матерњи језик различит. Лингва франка је, најкраће речено, заједнички језик за комуникацију и користе га неизворни говорници, који имају различите лингвистичке и културне позадине и теже остварењу различитих врста контаката. Не ради се о језику за посебне намене, нити о пиџину или међујезику, већ о једном од средстава за комуникацију, које појединац има на располагању. Дакле, лингва франка је језик за комуникацију, тзв. "језик контакта", за разлику од оних језика који служе за идентификацију, односно афирмацију идентитета, па је потребно установити јасну разлику између те две групе језика.(House 2003: 557,559)
=Лингва франка кроз историју=
У одређеним периодима различити језици су се користили као ''лингва франка''. Тако је у [[латински језик]] служио као ''лингва франка'', као и [[старогрчки језик|грчки]] у [[антика|античко доба]]. У средњем веку, латински је био лингва франка у западном делу Европе, а у [[Византијско царство|Византији]] то је био [[грчки језик|грчки]]. На Старом истоку неки од примера су [[акадски језик|акадски]] и [[арамејски језик]]. Од 7. века примат на Блиском истоку преузима [[арапски језик|арапски]] чија доминација траје пола миленијума. У југозападној и средњој Азији, односно на Индијском потконтиненту током касног средњег века и у новом веку лингва франка је био[[персијски језик]]. [[Шпански језик|Шпански]] је заменио латински и у току [[16. век|XVI]] и [[17. век|XVII]] века, био је језик комуникације у дипломатији, када га је заменио [[Француски језик|француски]], који је био језик међунардне комуникације све до средине 20. века, када га је потиснуо [[енглески језик]]. До укључења Велике Британије, Ирске и Данске 1973. године у [[Европски економски простор|Европску економску заједницу]], француски и [[немачки језик|немачки]] су били језици комуникације међу земљама чланицама. Немачки је био ''лингва франка'' науке у многим деловима Европе, Америци и неким деловима Азије [[Турска]], [[Русија]], [[Азербејџан]]) током [[19. век|XIX]] и [[20. век|XX]] века, нарочито у области физике, хемије и социологије. Такође се сматрао пословним језиком и језиком политике. У неким дисциплинама, као што су филозофија и [теологија, и данас је познавање немачког језика од виталног значаја и поставља се као услов при кандидатурама за докторате на неким универзитетима не само у Европи, него и у свету. (РЕФЕРЕНЦА?)
=Енглески као лингва франка=
Линија 44 ⟶ 36:
За опис енглеског језика као лингва франка често се користи метафора „Тројанског коња“ (РЕФЕРЕНЦА), која је заснована на идеји да је интеграција у културу језика који усвајамо као ''lingua franca'' присилна и неприродна и да се временом може утицати на то да почнемо да размишљамо искључиво на том језику, а не на матерњем. Ова метафора није оправдана (РЕФЕРЕНЦА), јер потцењује нашу способност да поседујемо свест о више од једне културе. Чак и људи којима је билингвалност природно стање, не мисле да је њихов културни идентитет на било ком од та два језика угрожен постојањем оног другог (Crystal 1997: 2,4-6). Језик који се користи као lingua franca не може значајно угрозити национални језик (РЕФРЕНЦА). Међутим, језичка идеологија зависи од „позиције и моћи државних институција (образовних, правних, државних) у политичким заједницама у којима живимо“ (Филиповић 2009: 96).
=Енглески језик у Европској унији=
Релевантна институција Европе, која се, између осталог, бави и језичким политикама јесте Савет Европе. Као један од главних циљева пропагира се комуникативна компетенција на више језика и постизање што већег нивоа интеркултуралности грађана. Циљ је пронаћи баланс између очувања културне разноврсности, с једне стране и развоја заједничке комуникативне сфере, с друге(Breidbach 2003: 7,12). Заједнички језик може да ојача комуникативну интеграцију заједнице(Beirwates 1998: 11 наведено према Breidbach 2003: 14).
Доминација енглеског је неоспорна у лингвистички разноврсној Европи. Не би требало ограничавати учење енглеског на ниво основне комуникације
▲Доминација енглеског је неоспорна у лингвистички разноврсној Европи. Не би требало ограничавати учење енглеског на ниво основне комуникације, јер га видимо као претњу- тиме бисмо само били на губитку. Све док су индивидуална или колективна језичка права загарантована, учење енглеског са циљем стицања високе компетенције не представља проблем.(Breidbach 2003: 18-19)
=Учење енглеског као лингва франка=
Учење било ког страног језика отвара врата новог света, омогућава другачије перспективе, већу мобилност, превазилажење предрасуда, размену идеја, уважавање различитости других култура, развој толеранције(Neuner 2002: 7-8). Поред свега набројаног, мотивација за учење енглеског језика може бити заснована и на статусу који тај језик има. Енглески уче људи који су различитог друштвеног и економског статуса и није само језик елите. Различити језици имају различите улоге у друштву, и потребно је поћи од тога, потребно је разумети улогу енглеског као ''lingua franca'' и његов однос са другим језицима. Његова ограничена улога и другачији статус, тј. чињеница да се користи као заједнички језик за комуникацију, никако не може представљати претњу другим језицима(Seidlhofer 2003: 11). Посебно интересовање представња изучавање метода учења енглеског као лингва франка, које се разликује од метода учења матерњег и страног језика. (РЕФЕРЕНЦА)
== Види још ==
| |||