Павијан — разлика између измена

Званично постоји пет врста у роду ''Papio'' које се обично признају, иако постоје одређене несугласице у томе да ли су заиста пуне врсте или подврсте<ref name=":2">{{cite journal|year=2004|title=Mitochondrial phylogeny and systematics of baboons (''Papio'')|journal=American Journal of Physical Anthropology|volume=124|issue=1|pages=17–27|doi=10.1002/ajpa.10340|pmid=15085544|vauthors=Newman TK, Jolly CJ, Rogers J}}</ref>. Они су ''[[Капски павијан|P. ursinus]]'' (Капски павијан, који обитава у [[Јужна Африка|Јужној Африци]]<ref name="редлист">[http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/16022/0 Црвена листа] {{ен}}</ref>), [[Гвинејски павијан|''P. papio'']] (западни, црвена, или Гвинејски павијан, који се налазе у [[Западна Африка|западној Африци]]<ref name="редлист" />), [[Гривасти павијан|<i>P. hamadryas</i>]] (Гривасти павијан, може се наћи у југозападној Африци и на [[Рог Африке|Рогу Африке]] и у Арабији<ref name=":1" />), [[Маслинасти павијан|''P. anubis'']] (Маслинасти павијан, налази у северно-централној [[Савана|афричкој савани]]<ref name="iucn">{{IUCN2006|assessors=Butynski, T. & Members of the Primate Specialist Group|year=2000|id=40647|title=Papio anubis|downloaded=12 May 2006}}</ref>) и [[Жути павијан|''P. cynocephalus'']] (Жути павијан, у јужно-централној и [[Источна Африка|источној Африци]]<ref name="редлист" />). Многи аутори сматрају ''P. hamadryas'' као пуну врсту<ref name=":3">{{cite journal|year=2003|title=Cranial allometry, phylogeography, and systematics of large-bodied papionins (Primates:Cercopithecinae) inferred from geometric morphometric analysis of landmark data|journal=Anatomical Record|volume=275|issue=2|pages=1048–1072|doi=10.1002/ar.a.10112|pmid=14613306|vauthors=Frost SR, Marcus LF, Bookstein FL, Reddy DP, Delson E}}</ref>, док све остале третирају као подврста ''P. cynocephalus'' и колективно их ословљавају као "''Савански павијани''"<ref>{{cite journal|year=2004|title=Mitochondrial evidence for the origin of hamadryas baboons.|journal=Molecular Phylogenetics and Evolution|volume=32|issue=1|pages=287–296|doi=10.1016/j.ympev.2003.12.014|pmid=15186814|vauthors=Wildman DE, Bergman TJ, al-Aghbari A, Sterner KN, Newman TK, Phillips-Conroy JE, Jolly CJ, Disotell TR}}</ref>. Недавне морфолошке и генетичке студије павијана показују да су Гривасти павијани да се блискије повезани са северним врстама бабуна (попут Гвинејскиог и Маслинастиог бабуна) у односу на јужне врсте (Жути и Капски бабуна)<ref name=":2" /><ref name=":3" />.

 

Постоји неколико познатих [[Фосил|фосилних]] врста павијана, од којих су најпознатији ''Papio ingens'' (понекад ''Dinopithecus ingens'') медведи. Познати као и "''Велики павиани''" вероватно су били величине [[гориле]] и живели је у геолошкој периоду [[Плеистоцен|плеистоцена]] пре пре око 1,7 милиона година у источној Африци. Претпоставља се да су се ''Papio ingens'' углавном хранили биљкама<ref>Gilbert CC et al. 2015. ''Papio Cranium from the Hominin-Bearing Site of Malapa: Implications for the Evolution of Modern Baboon Cranial Morphology and South African Plio-Pleistocene Biochronology.'' PLoS ONE 10 (8): e0133361; [[doi: 10.1371/journal.pone.0133361]].</ref>. Најстарији бабун ''Papio angusticeps,'' чија је делимично очувана лобања нађена у јужноафричкој [[Малапа пећина|Малапа пећини]] 2015.<ref name=":4">{{Cite web|url=http://www.livescience.com/51937-earliest-baboon-fossil.html|title=Skull of Earliest Baboon Discovered|last=Geggel|first=Laura|last2=|date=August 21, 2015 07:29am ET|website=Live Science|publisher=Live Science|access-date=15.11.2016.}}</ref>, археолошки локалитет човеколиког ''[[Australopithecus sediba]]'', и да је од 2.026 до 2,36 милиона година. Старост ове врсте је испред или у периоду од најновијег заједничког претка сачуваних врста, чија старост је одређена према молекуларном времену на 1,8 до 2,2 милиона година старости<ref name=":4" />.

 

== Референце ==