Стефан Томаш Остојић Котроманић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
м Разне исправке
Ред 52:
== Биографија ==
 
Незаконити је син краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]], а на престоље долази [[1443]]. године, након смрти краља [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртка II]] (1421. – 14431421—1443). У повељи од [[3. septembra]] [[1444]]. год. зове се "''Стефан Томаш, божјом Милошћу краљ Србљем, Босни, Приморју, Хомсци земљи, Далмацији, Херватом, Доњим крајем, Западним странам к тому"''.
 
У младости је био [[богумили|богумил]], као и већина босанског племства, а касније, наводно на наговор хварског бискупа Томе, прихватио је [[католицизам|католичку веру]], којој је остао веран до смрти. С дозволом [[папа|папе]] [[Еуген IV.|Еугена IV.]] (1431. – 14471431—1447.) од 29. maja[[1445]]. године, развео се од своје прве жене Војаче, која није била племенитог рода и није била по вољи босанској властели. Исте године папином исправом добио је легализацију рођења, што му је било преко потребно због сукоба с војводом [[Стефан Вукчић Косача|Стефаном Вукчићем]], који му је оспоравао право на престоље и подржавао његовог брата [[Радивој Остојић Котроманић|Радивоја]], иначе турског кандидата.
 
Године [[1446]]. помирио се са војводом Косачом и оженио његову ћерку, [[Катарина Косача Котроманић|Катарину]], која је у то време имала 22 године. Венчање је обављено по католичком обреду на дан Узашашћа [[26. мај]]а 1446. године у Милодражу код [[Фојница|Фојнице]]. Овим браком краљ Стефан Томаш добио је свог верног пратиоца, а у свом тасту Стефану Вукчићу Косачи моћног савезника у рату против [[Османлије|Османлија]]. За верски одгој краљице бринули су се [[босански фрањевци]]. Сам папа Еуген IV. после венчања исте године дао је дозволу да сама по својој жељи изабере два капелана међу босанским фрањевцима. Катарина, заједно са својим мужем Стефаном Томашем, по Босни је градила цркве: цркву [[Тројство (наук)|Пресветог Тројства]] у Врлима, цркву Св. Катарине у [[Јајце|Јајцу]], цркву Св. Томе у [[Врандук (Зеница, БиХ)|Врандуку]], као и највећу започету цркву у граду [[Бобовац|Бобовцу]] [[1461]]. године. У браку с краљем Стефаном Томашом, краљица Катарина је родила троје деце: Сигисмунда, кћер Катарину и још једног по имену непознатог сина, док је краљ с бившом супругом Војачом имао и старијег сина [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефана Томашевића]].
Ред 60:
Већ [[1447]]. краљ Стефан Томаш опет је у сукобу са Стефаном Вукчићем који је [[1448]]. узео титулу ''херцега од светог Саве'', чиме је желео да нагласи своју независност од босанског краља.
 
Стефан Томаш се [[1449]]. године, пред осмнанским надирањем у Босну, везује уз [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарску]] и пристаје на одлучнији прогон [[Црква босанска|Цркве босанске]].<ref>Општа и национална енциклопедија у 20 књига, св. XVIII. ppстр. 318.</ref>
 
Краљ Стеfан Томаш умире почетком јула 1461. године под неразјашњеним околностима (наводно је убијен 10. јула 1461. код Ораховице, на извору реке [[Уна|Уне]] у сукобу с хрватским баном [[Павао Шпиранчић|Павлом Шпиранчићем]],<ref>Повијест Хрвата, средњи вијек. ppстр. 383.</ref> а затим сахрањен у Јајцу). Након његове смрти, на босанско престоље долази Стефан Томашевић (1461. – 14631461—1463.), Томашев син из првог брака с Војачом, који наслеђује тешко стање у земљи и већ у првом месецу своје владавине признаје Катарину краљицом и мајком и она и даље са својом децом живи на краљевском двору у [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]] те на Бобовцу.
 
== Референце ==