Јапанска писма — разлика између измена

Писменост у Јапану развила се под утицајем кинеске културе. Општеприхваћена претпоставка је да су будистички монаси донели кинеске текстовесвете списе у Јапан у V веку и да су се они читали на кинеском језику. У то време јапански језик није имао свој писани облик.

Временом се појавио и ситем манјогана, који је користио мањи број знакова из канђија само због њихове фонетске вредности, а не и семантичке. Манјогана се у курзивном облику развила у стилизовану хирагану, писмо које су користиле жене на двору којима је у то време било забрањено да користе кинеске карактерекинески (канђи)језик, као и да уче кинеску класичну поезију.

Катакана је настала тако што су ученици у манастирским школама узимали делове канђија и доделили им гласовну вредност, како би могли брже да ихњима записујуда транскрибују новопридошле речи (канђи) из кинеског.

Како су писма сазревала и ширила се, канђи се почео користити само за писање одређених речи које носе значење, као што су именице, придеви и глаголи, док су каном (хираганом и катаканом) почеле да се записују граматичке речи, аутохтоне јапанске речи, транскрипција изнад канђија ([https://en.wikipedia.org/wiki/Furigana фуригана]) као и речи из страних језика (које су накнадно из других страних језика стизале у јапански нпр. бројни англицизми).