Павијан — разлика између измена

'''Павијани''' или '''бабуни''' су афрички и арапски [[Мајмуни Старог света|мајмуни старог света]] које припадају роду '''Papio''', део подпородице [[Cercopithecinae|''Cercopithecinae'']]. Пет врста су неки од највећих [[Човеколики мајмуни|не-човеколиких]] чланова реда [[Примати|примата]]; само су [[мандрил]] и [[дрил]] већи. Претходно су [[Гелада (мајмун)|гелада]] (род -{''Theropithecus''}-) и, њихови блиски сродници, две врсте (мандрил и dril) из рода -{''Mandrillus''}- су груписани у истом роду, а ови [[Мајмуни Старог света|мајмуни старог света]] сeсе и даље често називају '''павијанима''' у свакодневном говору. Тежина и висна им се разликују од врсте до врсте. [[Гвинејски павијан]] је висок 50цм и тежи само 14кг, док је највећи [[Капски павијан]], који може достићи 120цм и тежину од 40кг.

Бабуни се простиру на готово целој [[Африка|Африци]]<ref name=":0">{{Cite journal|last=Barton|first=R.A.|date=May 1992|title=Animal Behaviour|url=|journal=The British Journal of Animal Behaviour|volume=43|issue=5|pages=831–844|doi=|pmid=|access-date=|pages=831–844}}</ref>. Као једини примати, осим људи, такође се могу наћи на североистоку континента, у [[Египт|Египту]]у, [[Етиопија|Етиопији]] и [[Судан|Судану]]у. Нема их само у северозападној Африци и на [[Мадагаскар|Мадагаскару]]у<ref name=":0" />. [[Гривасти павијан]] се такође може наћи и у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]] и у [[Јемен|Јемену]]у на Арапском полуострву; али постоји могућност да га је ту довело локално становништво<ref name=":1">{{Cite journal|last=Al-Safadi|first=Mousa M.|date=1994|title=The Hamadryas Baboon, Papio hamadryas (Linnaeus, 1758) in Yemen (Mammalia: Primates: Ceropthecidae)|url=|journal=Zoology in the Middle East|volume=10|issue=1|pages=5-16|doi=|pmid=|access-date=|pages=5-16}}</ref>.

Званично постоји пет врста у роду ''Papio'' које се обично признају, иако постоје одређене несугласице у томе да ли су заиста пуне врсте или подврсте<ref name=":2">{{cite journal|year=2004|title=Mitochondrial phylogeny and systematics of baboons (''Papio'')|journal=American Journal of Physical Anthropology|volume=124|issue=1|pages=17–27|doi=10.1002/ajpa.10340|pmid=15085544|vauthors=Newman TK, Jolly CJ, Rogers J|pages=17–27}}</ref>. Они су ''[[Капски павијан|P. ursinus]]'' (Капски павијан, који обитава у [[Јужна Африка|Јужној Африци]]<ref name="редлист">[http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/16022/0 Црвена листа] {{ен}}</ref>), [[Гвинејски павијан|''P. papio'']] (западни, црвена, или Гвинејски павијан, који се налазе у [[Западна Африка|западној Африци]]<ref name="редлист" />), [[Гривасти павијан|<i>''P. hamadryas</i>'']] (Гривасти павијан, може се наћи у југозападној Африци и на [[Рог Африке|Рогу Африке]] и у Арабији<ref name=":1" />), [[Маслинасти павијан|''P. anubis'']] (Маслинасти павијан, налази у северно-централној [[Савана|афричкој савани]]<ref name="iucn">{{IUCN2006|assessors=Butynski, T. & Members of the Primate Specialist Group|year=2000|id=ISBN 40647|title=Papio anubis|downloaded=12 May 2006}}</ref>) и [[Жути павијан|''P. cynocephalus'']] (Жути павијан, у јужно-централној и [[Источна Африка|источној Африци]]<ref name="редлист" />). Многи аутори сматрају ''P. hamadryas'' као пуну врсту<ref name=":3">{{cite journal|year=2003|title=Cranial allometry, phylogeography, and systematics of large-bodied papionins (Primates:Cercopithecinae) inferred from geometric morphometric analysis of landmark data|journal=Anatomical Record|volume=275|issue=2|pages=1048–1072|doi=10.1002/ar.a.10112|pmid=14613306|vauthors=Frost SR, Marcus LF, Bookstein FL, Reddy DP, Delson E|pages=1048–1072}}</ref>, док све остале третирају као подврста ''P. cynocephalus'' и колективно их ословљавају као "''Савански павијани''"<ref>{{cite journal|year=2004|title=Mitochondrial evidence for the origin of hamadryas baboons.|journal=Molecular Phylogenetics and Evolution|volume=32|issue=1|pages=287–296|doi=10.1016/j.ympev.2003.12.014|pmid=15186814|vauthors=Wildman DE, Bergman TJ, al-Aghbari A, Sterner KN, Newman TK, Phillips-Conroy JE, Jolly CJ, Disotell TR|pages=287–296}}</ref>. Недавне морфолошке и генетичке студије павијана показују да су Гривасти павијани да се блискије повезани са северним врстама бабуна (попут Гвинејскиог и Маслинастиог бабуна) у односу на јужне врсте (Жути и Капски бабуна)<ref name=":2" /><ref name=":3" />.

[[Датотека:Papio cynocephalus (Malawi).jpg|мини|[[Жути павијан]] на [[Малави|Малавима]]ма]]

Традиционално, постоје пет облика класификација варијације унутар рода ''Papio''. Неки научници<ref>{{cite book|title=Species, Species Concepts, and Primate Evolution|publisher=Plenum Press|year=1993|location=New York|chapter=Species, subspecies, and baboon systematics|authorlast=Jolly, |first=CJ|editor1=WH Kimbel|editor2=LB Martin}}</ref> тврде да би требало уврстити још најмање два облика, укључујући и мале [[Кинда павијани|Кинда павијане]] (''P. cynocephalus kindae'') из [[Замбија|Замбије]], [[Демократска Република Конго|ДР Конга]], и [[Ангола|Анголе]]<ref name="Freedman">{{Cite journal|year=1963|title=A biometric study of Papio cynocephalus skulls from northern Rhodesia and Nyasaland|journal=Journal of Mammalogy|publisher=Journal of Mammalogy, Vol. 44, No. 1|volume=44|issue=1|pages=24–43|doi=10.2307/1377165|jstor=1377165|author=Freedman L|pages=24–43}}</ref>, и Сиво стопални павијани (''P. ursinus griseipes'') пронађена у Замбији, [[Боцвана|Боцвани]], [[Зимбабве|Зимбабву]], [[Мозамбик|Мозамбику]]у, у северном делу [[Јужноафричка Република|Јужне Африка]]. Међутим, садашња сазнања о морфолошкој, генетској, и различитости у понашању унутар ''Papio'' рода су сувише слаба да би било коначног, свеобухватног суда о овом питању.

[[Датотека:Louvre-egyptologie-babouin-thot.jpg|мини|[[Баби]], статуа у [[Лувр|Лувру]]у.]]

У египатској митологији, [[Баби]] је приказан као гривасти павијан и сматра се да је био света животиња. Било је познат као пратилац [[Теут|Теута]]а, па се назива и свети бабун.

{{Reflistreflist|3}}

* [http://www.awf.org/wildlives/61 Baboons: Wildlife summary from the African Wildlife Foundation]