Секуларизација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{социологија}}
'''
▲{{спајање|Секуларизација}}
▲'''Sekularizacija''' је transformacija društva od bliske identifikacije sa religijskim vrednostima i institucijama ka nereligijskim vrednostima i [[Sekularnost|sekularnim]] institucijama. Sekularizaciona teza se odnosi na verovanje da kako društva napreduju, delimicno kroz [[Модернизам|modernizaciju]] i [[Рационализам|racionalizaciju]], religija gubi svoj autoritet u svim aspektima društvenog života i vladavine.<ref name=":0">[http://ksghome.harvard.edu/~pnorris/ACROBAT/Sacred_and_Secular/Chapter%201.pdf "The Secularization Debate"], chapter 1 (pp. [https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&pg=PA3&dq=%22The+Secularization+Debate%22 3]-[https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&pg=PA32 32]) of {{Cite book|first1=Pippa|last1=Norris|authorlink1=Pippa Norris|first2=Ronald|last2=Inglehart|authorlink2=Ronald Inglehart|title=Sacred and Secular. Religion and Politics Worldwide|url=https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&printsec=frontcover|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=2004|id=ISBN 0-521-83984-X; ISBN 978-0-521-83984-6}}</ref> Pojam sekularizacije se takođe koristi u kontekstu ukidanja manastirskih ograničenja članovima sveštenstva.<ref>[http://www.thefreedictionary.com/secularization Secularization - definition of secularization by The Free Dictionary<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
<span class="cx-segment" data-segmentid="246"></span>
Секуларизација се односи на историјски процес у којем религија губи друштвени и културни значај. Као резултат секуларизације улога религије у модерном друштву постаје ограничена. У секуларизованим друштвима вери недостаје културни ауторитет, и верске организације имају мало друштвене моћи.
Секуларизација поседује много значења, као теорија и као историјски процес. Социјални теоретичари [[Карл Маркс]], [[Сигмунд Фројд]], [[Макс Вебер]] и [[Емил Диркем]], постуларили су да би модернизација друштва укључивала опадање нивоа религиозности. Изучавање овог процеса настоји да одреди начин на који, или до које мере религиозна уверења, праксе и институције губе друштвени значај. Неки теоретичари тврде да је секуларизација модерног друштва делимично последица наше неспособности да се прилагодимо широким етичким и духовним потребама човечанства у периоду све бржег напредовања физичких наука.<ref>See [http://www.religion-online.org/showarticle.asp?title=472 text]</ref>
Још један облик секуларизације односи се на чин владика или носиоца позиције у монашком или војном одреду - који садржи комбиновану верску и секуларну власт под католичком црквом - који су се одвојили и учинили себе потпуно секуларним (најчешће, Протестанти) наследним владарима. На пример, [[Готард фон Кетлер]], последњи господар [[Ливонски ред|Ливонског реда]], прешао је у Лутеранизам, секуларизовао (и узео за себе) земљу [[Сенигалија|Сенигалије]] и [[Курландија|Курландије]] које је до тад држао у име одреда - што му је омогућило да се ожени и остави земљу наследницима Војводства Курландије и Семигалије.
'''Секуларно друштво''' је народ, његова власт и социокултурне институције које су засноване на знању и [[вредност]]има које нису део верских традиција или доктрина. Друштва су секуларизована до различитог степена тако да је у некима слобода говора велика, укључујући и верско изјашњавање, а у некима се забрањује практиковање вера.
== Литература ==▼
* {{РСР}}
==Спољашње везе==
* [http://www.secularism.org.uk National Secular Society]
* [http://www.au.org Americans United]
▲== Литература ==
[[Категорија:
[[Категорија:Политичка филозофија]]
▲[[Категорија:Социологија религије]]
|