Бибер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
__БЕЗКН__ {{курзивни наслов}}
{{Taxobox
| name
| image
| image_caption
| image_width
| regnum
| unranked_divisio
| unranked_classis
| ordo
| familia
| genus
| genus_authority
| subdivision_ranks = Врсте
| subdivision
| synonyms
* -{''Arctottonia'' <small>Trel.</small>}-
* -{''Artanthe'' <small>Miq.</small>}-
* -{''Chavica'' <small>Miq.</small>}-
* -{''Discipiper'' <small>Trel. & Stehlé</small>}-
* -{''Lepianthes'' <small>Raf.</small>}-
* -{''Lindeniopiper'' <small>Trel.</small>}-
* -{''Macropiper'' <small>Miq.</small>}-
* -{''Ottonia'' <small>Spreng.</small>}-
* -{''Pleiostachyopiper'' <small>Trel.</small>}-
* -{''Pleistachyopiper'' <small>Trel.</small>}-
* -{''Pothomorphe'' <small>Miq.</small>}-
* -{''Trianaeopiper'' <small>Trel.</small>}-
}}
''-{'''Piper'''}-'', односно '''Бибер''' је [[род (биологија)|род]] [[скривеносеменице|скривеносеменица]] из [[породица (биологија)|породице]] [[Piperaceae|бибера]] (-{''Piperaceae''}-).
Род садржи између једне и две хиљаде врста (према подацима енциклопедије -{„The Plant List”}- 1.457 врста) [[жбун]]астих, [[зељаста биљка|зељастих]] и [[лијана]]стих биљних форми, а већина од њих су доминантне врсте у својим природним стаништима. Природно станиште за највећи део врста су тропска подручја са обе стране [[екватор]]а, највише на подручју обе [[
Научно име рода долази од [[санскрт]]ске речи „пипали” (-{''pippali''}-) којом је означавана врста -{''[[Piper longum]]''}- („дуги бибер”), а научну класификацију рода извршио је [[Карл фон Лине]] [[1753]]. године. Једна од главних карактеристика код припадника овог рода је присуство [[алкалоид]]а [[пиперин]]а (хемијска формула C<sub>17</sub>H<sub>19</sub>NO<sub>3</sub>) у плодовима који им даје оштар укус.
== Распрострањеност и опис рода ==
[[Датотека:Pfeffer-Gewürz.jpg|мини|л|250п|Три облика плода [[црни бибер|црног бибера]]]]
Врсте из рода бибера расту у [[тропи|тропским]] подручјима са обе стране [[екватор]]а, и настањују углавном ниже спратове
Највећи део врста из рода бибера су [[зељасте биљке]] или [[врежа|вреже]], док се поједине врсте јављају у грмоликим, или чак формама ниског [[дрво|дрвећа]]. Поједине врсте, такозвани „мрављи бибери” (типичан пример је врста -{''[[Piper cenocladum]]''}-) живе у [[симбиоза]]ма са [[мрави]]ма. Код већине врста плодови су округле бобице величине зрна грашка, и осушени имају велики значај у гастрономијама широм света. Бибери се размножавају путем семена које у природи разносе разне врсте птица и сисара који се њима хране.
Иако код већине врста хемијски састав листова и плодова делује одбојно на разне биљождере, неке животињске врсте су развиле отпорност на те супстанце и хране се листовима и стабљикама биберњача.
== Врсте ==
Према подацима са ботаничке базе података -{„The Plant List”}-, а који се односе на [[2013]]. годину, роду бибера припада 1.457 врста.<ref name="ThePlantList"/>. највећи број врста регистрован је на подручју обе [[Америке]], и то око 700 врста, док је друга по значају област са око 300 регистрованих врста [[Југоисточна Азија|Југоисточна]] и [[Јужна Азија]]. Регистровано је и постојање око 40 врста на острвима јужног [[Тихи океан|Пацифика]], те око 15 врста у тропским подручјима [[африка|Африке]].<ref name="jaramillo">{{cite journal |authors=M. Alejandra Jaramillo & Paul S. Manos |year=2001
Неке од најраширенијих и економски најважнијих врста из овог рода су:
Ред 65:
== Референце ==
{{reflist
== Спољашње везе ==
Ред 77:
{{taxonbar}}
{{нормативна контрола}}
[[Категорија:Piperales]]
[[Категорија:Piper|*
[[Категорија:Тропска флора]]
|