Википедија

Која Захарија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: '''Која Захарија''' (италијански: Coia Zaccaria; умро пре 1442.) је био владар Дањ|…
 
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Која Захарија''' ([[Италијански језик|италијански]]: Coia Zaccaria; умро пре 1442.) је био владар [[Дањ|Дања]]а из 15. века. Припадао је породици [[Захарије|Захарија]].
 
== Биографија ==
Која се у изворима први пут помиње 1395. године као кастелан тврђаве [[Сати (тврђава)|Сати]], феудалном поседу [[Константин Балшић|Константина Балшића]]. Сати је био део [[Зета |Зете]] којом је тада владао [[Ђурађ II Балшић]]. Балшићи су 1395. године уступили Сати и Дањ, заједно са Скадром и Дривастом [[Млетачка република|Млетачкој републици]]. Захарија је одбио да Млечанима преда тврђаву. Он је 1396. године заузео Дањ и прогласио се за господара Сатија и Дања (dominus Sabatensis et Dagnensis). Владао је овим територијама као турски вазал. Октобра 1400. године предложио је Млечанима да симулирају битку, заједно са [[Димитрије Јонима|Димитријем Јонимом]], у којој би Која и Димитрије били поражени, а Млечани заузели њихове градове, у замену за 500 дуката годишње провизије. Млечани му нису одговорили те се Која вратио Турцима. Учествовао је у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] 1402. године на страни султана [[Бајазит I|Бајазита]]. Након пораза кога је Турцима нанео [[Тамерлан]], Која је постао млетачки вазал. Подржавао је Млечане у [[Први скадарски рат|Првом скадарском рату]]. Којина ћерка Боља удала се 1412. године за [[Балша III Балшић|Балшу III]]. Балша је своме тасту дао Будву на управу. Којина друга ћерка већ је била удата за припадника породице Ђурашевић. [[Црнојевићи|Ђурашевићи]] су заузимали највиша места на Балшином двору. После смрти Балше и млетачког заузимања његових поседа, Боља се вратила у Дањ. Која је подржао [[Српска деспотовина|српског]] деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]] у [[Други скадарски рат|Другом скадарском рату]]. Млетачки адмирал [[Франческо Бемба]] нудио је новац Који, [[Јован Кастриот|Јовану Кастриоту]] и [[Тануш Мали|Танушу Малом]] да пређу на страну Млечана. Који је понуђено 200 дуката. Понуда је одбијена. Стефан и Која су убрзо дошли у сукоб те је Стефан Дубровчанима наредио да избегавају Којину земљу приликом путовања у Србију. Када је турски бег [[Исак-бег|Исак]] освојио Дањ (1430), Која је протеран. Након гушења Албанског [[Албански устанак (1432-1436)|устанка]] (1432-1436), султан је поверио [[Лека Захарија|Леки Захарији]], Којином сину, управу над Дањем.
 
== Породица ==
Која се у дубровачким документима помиње и као Којчин или Гојчин што је навело Константина Јиречека и Николаја Јоргу да га погрешно поистовете са Гојчином Црнојевићем. Којина супруга Боша била је ћерка Леке Дукађинија, оца Тануша Великог. Родила му је троје деце: Леку Захарију, Бољу и ћерку непознатог имена удату за Ђурађа Ђурашевића Црнојевића. Која је умро пре 1442. године. Према Ћири Трухелку, Боља Захарија је била удата за Петра Војсалића, а према Алекси Ивићу за Петра I Павловића. Којина удовица Боша страдала је 19. септембра 1448. године у пожару који је захватио Скадар.
 
== Види још ==
* [[Андрија Сакат]]
* [[Никола Сакат]]
 
== Извори ==
* {{cite book|last=Hopf|first=Carl Hermann Friedrich Johann|title=Chroniques Gréco-Romanes Inédites ou peu Connues|location=Berlin, Germany|publisher=Librairie de Weidmann|year=1873|url=http://books.google.rs/books?ei=dpNxT-W2HoLNtAbPgpT1DQ&id=u60FAAAAQAAJ&dq=stresio+balsa&q=stresio+#search_anchor|ref=harv}}
* {{Citation |last=Božić |first= Ivan|authorlink= Ivan Božić (historian) |title= Nemirno pomorje XV veka |url=http://books.google.rs/books?id=SnkBAAAAMAAJ&q=%22%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5+%D0%B4%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%92%D0%B8%D0%BD%22&dq=%22%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5+%D0%B4%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%92%D0%B8%D0%BD%22&hl=sr&sa=X&ei=l4tmT5OxK5HLsgaY4vT0Aw&ved=0CC0Q6AEwAA |year=1979 |publisher=Srpska književna zadruga |location=Beograd |language= Serbian |oclc=5845972|ref=harv}}
* {{citeCite book |ref= harv|last=Fine | first=John Van Antwerp|authorlink=Џон |ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest | url=http://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC|year=1994|publisher=The University of Michigan Press | location=Michigan | year=1994| isbn=978-0-472-08260-45}}
* {{Citation |last= Bešić |first= Zarij M. |authorlink= |editor= |editorn= |editorn-last= |editorn-first= |editor-link= |editorn-link= |others= |title=Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. |url=http://www.scribd.com/doc/82440321/Grupa-Autora-Istorija-Crne-Gore-2-tom-2 |archiveurl= |archivedate= |format= |accessdate= |edition= |series= |volume= |origyear= |year=1970 |publisher= Redakcija za istoiju Crne Gore |location= Titograd |language= Serbian |isbn= |oclc=175122851 |doi= |doi_inactivedate= |bibcode= |id= |page= |pages= |nopp= |at= |chapter= |chapterurl= |quote= |laysummary= |laydate=|postscript= |lastauthoramp= |ref=harv }}
 
{{S-start}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Која_Захарија”