Ђуро Даничић — разлика између измена

[[Датотека:Đura Daničić.JPG|мини|лево|200п|''Ђуро Даничић, биста на Калимегдану, Београд'']]

 

 

Прве школе учио је у Новом Саду и [[Братислава|Пожуну]], а правне науке у [[Пешта|Пешти]] и [[Беч]]у, где је дошао [[1845]]. Под утицајем [[Вук Стефановић Караџић|Караџића]] и [[Франц Миклошич|Миклошича]] почео је да се бави словенском [[филологија|филологијом]], којој је касније, а нарочито проучавању српског језика, посветио цео живот. За време студија материјално су му помагали Кнез [[Михаило Обреновић]] и [[Јован Гавриловић]]. Године [[1856]]. постао је библиотекар [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] у Београду и секретар [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]], а [[1859]]. професор [[Београдски Лицеј|Лицеја]] (Велике школе). Године [[1865]]. оставио је професуру, и на кратко време постао чиновник Управе пошта, а [[1866]]. отишао је у [[Загреб]] за секретара тада основане [[Хрватска академија знаности и умјетности|Југословенске Академије]]. [[1873]]. се вратио на катедру [[Српски језик|српског језика]] у Велику школу у [[Београд]]у, предавајући у њој до [[1877]]. Отишао је затим на одмор у Загреб да продужи рад на започетом великом ''Рјечнику хрватскога или српскога језика''. На том послу га је и затекла смрт. Његово тело пренесено је новембра исте године (1882) у Београд и ту је сахрањено на [[Марково гробље|Марковом гробљу]].<ref>[http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GSvcid=3150&GRid=8325443& Информација о његовом гробу], Приступљено 20. 4. 2016.</ref>