Херцшпрунг—Раселов дијаграм — разлика између измена

{{без инлајн референци}}[[Датотека:HRDiagram.png|мини|250п220п|десно|Х-РХ—Р дијаграм]]

'''Херцшпрунг-РаселовХерцшпрунг—Раселов дијаграм''' или '''Х-РХ—Р дијаграм''', назван по творцима [[Ејнар Херцшпрунг|Ејнару Херцшпрунгу]] и [[Хенри Норис Расел|Хенрију Норису Раселу]], је моћан теоријски „алат“ који повезује [[ефективна температура|ефективну температуру]] ([[апциса]] дијаграма) и [[луминозност]] ([[ордината]] дијаграма) звезда. Ове две величине зависе од основних особина звезде (маса, старост и хемијски састав) и не могу се измерити директно посматрањима. Ипак, постоји веза између ефективне температуре и [[колор-индекс]]а, као и између луминозности и [[привидна звездана величина|привидне величине]] (а тиме и [[апсолутна звездана величина|апсолутне]]), па је могуће добити и верзију Х-РХ—Р дијаграма са величинама које се могу измерити посматрањима, боју звезде и магнитуду звезде. Овакав Х-РХ—Р дијаграм се назива ''дијаграм боја-магнитудабоја—магнитуда''.

Трансформација Херцшпрунг-РаселовогХерцшпрунг—Раселовог у дијаграм боја-магнитудабоја—магнитуда није најједноставнија и зависи од разних фактора: удаљеност, старост, хемијски састав, гравитација на површини звезде, [[структура звезде|унутрашња структура]], као и структура атмосфере звезде.

[[Датотека:Dgrhr.png|мини|200п250п|лево|Положај Сунца на Х-РХ—Р дијаграму]]

У зависности од физичких особина, зависи и положај звезде на Х-РХ—Р дијаграму. Највећи број звезда се налази на [[главни низ|главном низу]] дијаграма (ту је и [[Сунце]]), a звезде се еволутивно померају по дијагонали главног низа: по формирању звезде се налазе углавном налазе у доњем десном делу дијаграма где су хладније и мање [[луминозност|луминозне]] звезде. Временом напредују ка горњем левом делу где су топлије и луминозније звезде. Одатле се одваја грана [[crveni džin|џинова]] и суперџинова ка горе десно, и то су велике звезде (а тиме и хладне) које имају велику луминозност. Доле десно се налази грана [[бели патуљак|белих патуљака]], малих звезда мале луминозности, али велике температуре.

Х-РХ—Р дијаграм служи за разазнавање разних типова звезда, за одређивање и боље разумевање [[звездана еволуција|еволуције звезда]] и физичких особина како појединачних, тако и звезданих скупова: [[расејано звездано јато|отворених јата]], [[збијено звездано јато|глобуларних јата]] и [[галаксија]]. Помоћу Х-РХ—Р дијаграма могуће је тестирати теоријске претпоставке и предвиђања из модела еволуција звезда при упоређивању са посматрањима; одредити старост, хемијски састав и удаљеност неког звезданог скупа, па чак и сазнати његову историју, односну претходну еволуцију.

* [[Главни низ]]}}

''Општа астрофизика'', М.* Вукићевић-Карабин, ОМ.; Атанацковић-Вукомановић, О. ''Општа астрофизика''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.