Плиоцен — разлика између измена

[[Клима]] је постала хладнија, сувља и одређена годишњим добима, слично модерној клими. [[Антарктик]] је постала покривена ледом и трајном глацијацијом на почетку плиоцена. Стварање арктичке поларне капе пре 3 милиона година је означено наглом променом нивоа изотопа [[Кисеоник|кисеоника]] и ледом обликованог камења на дну Северног [[Атлантски океан|Атлантика]] и Северног [[Тихи океан|Пацифика]] (Ван Андел 1994, стрpp. 226). Глацијација на средњим географским ширинама вероватно започела пре завршетка епохе.

Године 2002. астрономи су открили да су пре отприлике 2 милиона година, пред крај плиоценске епохе, група сјајних О и Б звезда званих Скорпијус-Центаурус ОБ асоцијација прошли око 150 светлосних година близу Земље те да се једна или више супернова вероватно догодила у тој групи у то време. Тако велика експлозија могла је оштетити Земљин озонски омотач и изазвати изумирање дела океанског живота (треба узети у обзир да би супернова те величине у то време могла изазвати апсолутну магнитуду као и цела галаксија од 200 милијарди звезда).(Comins, Kaufmann strpp. 359)

* {{Cite book | first=Niel F. | last=Comins | coauthors=William J. Kaufmann III | year=2005 | title=Discovering the Universe | edition=7th edition | publisher=Susan Finnemore Brennan | location=New York, NY | id=0-7167-7584-0|ref=harv}}