Знаменито место Бранковина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
мНема описа измене |
||
Ред 28:
Ненадовићи воде порекло од српског племена Бањани, из херцеговачког Бирча код Никшића (Стара Херцеговина). Својим учешћем и ангажовањем за време Устанака у Србији почетком [[19. век]]а, оставили су трага у борби против Турака и формирању младе државе.
На челу великана из лозе Ненадовића стоји кнез [[Алекса Ненадовић]] погубљен у чувеној сечи кнезова [[1804]]. године, а за њим следе господар [[Јаков Ненадовић|Јаков]], брат Алексин био је истакнути вођа првог српског устанка, [[Прота Матија Ненадовић|Прота Матеја Ненадовић]], син Алексе био је [[Карађорђе Петровић|Карађорђев]] први дипломата, совјетник и војвода, војвода [[Јефрем Ненадовић]] син Јаковљев, [[Сима Ненадовић]] син кнеза Алексе био је најшколованији и најмлађи војвода првог устанка, песник [[Љубомир Ненадовић]], син Проте Матеје.
[[Датотека:Стара школа, Бранковина.JPG|мини|лево|Стара школа, Бранковина.JPG]]
== Положај Бранковине ==
На 11 километара од [[Ваљево|Ваљева]], крај пута за [[Шабац]], налази се знаменито место [[Бранковина]] по заслужним личностима, њиховим споменицима и задужбинама јединствена је просторна, културна и историјска целина. Иако се убраја међу најстарија села ваљевског краја, у српску историју улази током [[18. век]]а, војевањем кнеза [[Алекса Ненадовић|Алексе Ненадовића]] у аустро-турском рату. Саставни део спомен комплекса Бранковина чине: црква са старим гробљем, црквеном кућом, портом и столетним дрвећем, стара школска зграда, [[Вајат Љубе Ненадовића у Бранковини|вајат Љубе Ненадовића]], [[собрашице у Лужницама|собрашице]], судница и нова школа, познатија као Десанкина школа. Овде је одрасла и наша песникиња [[Десанка Максимовић]], чији је отац Михајло Максимовић био учитељ.
| |||