Дагоберт од Пизе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Разне исправке
Ред 7:
 
== Боравак у Светој земљи ==
Након завршетка [[Први крсташки рат|Првог крсташког рата]] и формирања [[Крсташке државе|крсташких држава]] у Светој земљи, хришћани су кренули са ширењем своје власти широм Леванта. [[Кнез Антиохије|Антиохијски кнез]] [[Боемунд Тарентски]] је, међутим, нападао и [[Византијско царство|византијске]] луке на обали Средоземља. Једна од њих била је и [[Латакија|Латакеја]] коју је Византинцима предао Боемундов саборац [[РајмундРемон Тулушки|РајмундРемон од Тулуза]]. Боемундовим крсташима је у помоћ пристигла пизанска флота. Пиза је у то време била у рату са Византијом те јој је одговарало непријатељство [[Алексије I Комнин|Алексија]] и Боемунда. Флотом је командовао Дагоберт кога је папа Паскал послао да реши спор који је у Јерусалиму настао око патријаршке столице. На интервенцију РајмундаРемона од Тулуза, Пизанци су одустали од опсаде. Сазнавши за долазак крсташа који су ослободили Јерусалим од муслимана, Дагоберт их је грлио и љубио, лијући сузе уз речи:
 
"Поздрављам вас, вас, синове и пријатеље живота Бога, који нисте оклевали да, напустивши породице и домове, тако далеко од отаџбине, усред толиких варварских народа, у славу нашег Господа изложите животе и највећим опасностима. Никада хришћанска војска није учинила већи подвиг".
 
РајмундРемон од Тулуза био је сумњичав према оваквом Дагобертовом ставу, а за то је имао и разлога јер Дагоберт није раскинуо савез са Боемундом. Два савезника заједно су отишла на ходочашће у Јерусалим и 21. децембра 1099. године их је у граду примио "бранилац Светог гроба" [[Готфрид Бујонски]]. Већ првог дана је на Дагобертову иницијативу покренуто питање патријарха. На месту патријарха налазио се [[Арнулф од Роа]]. Убрзо након завршетка рата је настао спор између Арнулфа и православних хришћана и сиријских хришћана око неких црквених обреда. Дагоберт је био надлежан за решавање спора. Истовремено умире Готфрид Бујонски те је настао проблем око наслеђа. Дагобертов кандидат био је Боемунд Тарентски. Међутим, појавила се нова личност, [[Балдуин I Јерусалимски|Балдуин I од Едесе]], Готфридов брат. Дагоберт је јавио Боемунду да зароби Балдуина који је из [[Грофовија Едеса|Едесе]] са војском кренуо ка Јерусалиму. Међутим, сам Боемунд је тада заробљен у [[Битка код Мелитене|бици код Мелитене]] (заједно са [[Ричард од Салерна|Ричардом од Салерна]]) од стране [[Данишменди|Данишменда]] предвођених [[Малик Гази]]јем.
 
Видевши да су му планови пропали, Дагоберт се повукао у цркву на Сионском брду. Неколико дана након уласка у [[Јерусалимска краљевина|Јерусалим]], Балдуин је кренуо у поход на мулсимане ка југу продирући до јужне обале [[Мртво море|Мртвог мора]]. Тим војним подухватом дефинитивно је учврстио своју власт те га је Дагоберт морао крунисати за краља у [[Богородична црква у Витлејему|Богородичној цркви]] у [[Витлејем]]у на [[Божић]] 1100. године. Дагоберт је убрзо оптужен за корупцију те га је Балдуин протерао из Јерусалима 1102. године. Његово место заузео је патријарх Ебрамар. Склонио се у [[Кнежевина Антиохија|Антиохију]] код Боемундовог нећака [[Танкред Галилејски|Танкреда Галилејског]]. Доласком новог папског легата 1105. године Дагоберт је и званично смењен. Повукао се у Италију где је умро исте године.