Иго је био син [[Хенри од Антиохије|Хенрија од Антиохије]] и [[Изабела Лизињанин|Изабеле Лизињанин]], ћерке [[Иго I од Кипра|Ига I од Кипра]]. Био је унук [[Боемунд IV од Антиохије|Боемунда IV од Антиохије]], потомка [[Роберт Гвискар|Роберта ГвискардаГвискара]] из династије [[Династија Отвил|Отвил]]. Од 1261. године служио је као регент [[Иго II од Кипра|Ига II Кипарског]] на Кипру, а од 1263. године регент је [[Јерусалимска краљевина|Јерусалимске краљевине]]. Изабела је умрла 1264. године. Регентство је оспорио Игов рођак [[Иго од Бријена]] који је био син [[Марија Кипарска|Марије Кипарске]], најстарије ћерке Ига I, а тиме и једна од наследница кипарске круне (са већим правима од Ига III). Такође је имала и права на јерусалимску круну после Ига II. Међутим, јерусалимски суд прогласио је Ига од Антиохије наследником круне. Иго II је умро 1267. године без деце. Иго од Бријена сада више није имао препрека ка престолу Кипра. Крунисан је 24. децембра у цркви Свете Софије у Никозији. Иго је 24. септембра 1269. године у Тиру крунисан за краља Јерусалимске краљевине. Сам Јерусалим је од 1244. године под [[Опсада Јерусалима (1244)|муслиманском влашћу]], али је престоница крсташа у Светој Земљи након [[Седми крсташки рат|Седмог крсташког рата]] постала [[Акра]]. Иго је по доласку на власт на Кипру преузео презиме своје мајке ([[Лизињан]]ин), успостављајући тако бочну грану династије. Претпоставља се да је [[Тома Аквински]] своје дело, De regno, ad regem Cypri, написао за кипарског краља Ига. Иго је умро 1284. године. Сахрањен је у цркви Свете Софије у Никозији.
