Википедија

Балдуин II Јерусалимски — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 31:
== Породица ==
 
Балдуин ле Бурж је био син [[Иго I од Ретела|Ига I од Ретела]] и његове жене Мелисанде. Имао је два старија брата и две сестре. Био је рођак [[Готфрид Бујонски|Готфрида Бујонског]], [[Балдвин I Јерусалимски|Балдуина I]] и [[Еустасије III БујонскиБулоњски|Еустасија III Бујонског]]. Његова жена се [[Морфија од Мелитене]], ћерка јерменског принца Габријела, родила му је четири ћерке: [[Мелисенда Јерусалимска|Мелисанду]], [[Алиса Антиохијска|Алису]], [[Ходијерна од Триполија|Ходиерну]] и [[Жовета|Жовету]].
 
 
Ред 58:
== Крунисање за јерусалимског краља ==
 
Након смрти краља [[Балдвин I Јерусалимски|Балдуина I]] 1118. године, постављало се питање ко ће га наследити на јерусалимском престолу. Депутација је послата Балдуиновом брату [[Еустасије III БујонскиБулоњски|Еустахију]]. Балдуин је, уз подршку Арнулфа од Малекорна и Жосцелина, постављен за регента до коначне одлуке Еустахија. Балдуин није хтео да преда престо Еустахију и, уз подршку својих крсташких и муслиманских савезника, изабран је за јерусалимског краља. Еустахије је мирно прихватио ново стање и вратио се у земљу.
 
Крунисање Балдуина II Јерусалимског обављено је 14. априла 1118. године. Није се показао незахвалним према Жосцелину који му је помогао да преузме престо. Доделио му је грофовију Едесу на управу. Треба напоменути да је исте године када је Балдуин крунисан, у Јерусалиму основан витешки ред [[Темплари|темплара]].
Ред 67:
== Управник Антиохије ==
 
Након погибије [[Рожер од Салерна|Рожера од Салерна]] у [[битка код Балата|бици на Крвавом пољу]], Балдуин и [[Понс од Триполија]] нападају [[Ил Гази]]јеву и [[Тугтигин]]ову војску. У [[Биткабитка код Тел ДанитаХаба|бици код Тел Данита]] (Хаба), крсташи односе убедљиву победу. Ова битка је по много чему посебна јер по први пут њен исход није одлучивао о томе да ли ће крсташи освојити неки нови град већ се борило за опстанак. Антиохија и франачка Сирија биле су спашене. Пошто је Антиохија остала без владара и скоро без војних снага, религијски и цивилни вођи су понудили Балдуину II да Антиохијом влада док [[Боемунд II од Антиохије|Боемунд II]], син [[Боемунд Тарентски|Боемунда Тарентског]] не одрасте. Од тада па до 1126. године, Балдуин II ће управљати [[Кнежевина Антиохија|кнежевином Антиохијом]]. Због тога је Балдуин Едесу предао Жосцелину 1119. године.
 
== Друго заробљеништво ==
Ред 75:
Године 1122. Ил Гази је умро, а наследио га је емир [[Белек ибн Бахрам ибн Орток|Белек]]. Неопрезни Жосцелин је налетео на Белекову војску која га је заробила и одвела у тврђаву Керпут (13. септембар 1122). Тако је Балдуин постао и регент грофовије Едесе. За команданта града поставио је Жофрија од Монка. Победе које је остварио у јесен 1122. године охрабриле су га да покуша да ослободи Жосцелина. У [[битка код Гаргара|бици код тврђаве Гаргар]] априла 1123. године, Белек је успео да зароби самог јерусалимског краља Балдуина. У том тренутку су три крсташке државе остале без владара: [[Краљевина Јерусалим|Јерусалимска краљевина]], [[грофовија Едеса]] и [[кнежевина Антиохија]]. Белек осваја Алепо од Ил Газијевог сина Сулејмана.
 
Балдуинову улогу преузима [[Еустазије I Гранијер|Еустазије Гранијер]] који се показао добрим војсковођом. Одбио је све Белекове и египатске нападе на Антиохију и у [[ОпсадаВенецијански Тиракрсташки (1124)рат|Венецијанском крсташком походу]] освојио Тир на чију цитаделу је забоо заставу заробљеног краља Балдуина.
 
Заробљеништво краља Балдуина и Жосцелина по многоме личи на романтични ратнички роман. Наиме, у тврђави Керпут где је највећи део становништва био хришћанског порекла, Жосцелин је уживао велику популарност међу [[Јермени]]ма што му је омогућило да дође у контакт са некима од њих. Педесет веома храбрих људи обучених у монахе, просјаке и трговце се увукло у тврђаву. Оружје су сакрили испод одеће. Заједничким снагама успели су да освоје тврђаву спојивши се са Јерменима. Жосцелин је са још тројицом Јермена успео да се пробије до Едесе. Док су путовали ка Едеси изгубили су се у пустињи где им је помогао један јерменски сељак који их је нахранио и показао им је пут. Жосцелин је у Едеси прикупио војску и уз помоћ Антиохије и Јерусалима кренуо на Керпуту носећи Часни Крст испред армије.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Балдуин_II_Јерусалимски”