Која Захарија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
== Биографија ==
Која се у изворима први пут помиње 1395. године као кастелан тврђаве [[Сати (тврђава)|Сати]], феудалном поседу [[Константин Балшић|Константина Балшића]]. Сати је био део [[Зета|Зете]] којом је тада владао [[Ђурађ II Балшић]]. Балшићи су 1395. године уступили Сати и Дањ, заједно са Скадром и Дривастом [[Млетачка република|Млетачкој републици]]. Захарија је одбио да Млечанима преда тврђаву. Он је 1396. године заузео Дањ и прогласио се за господара Сатија и Дања (dominus Sabatensis et Dagnensis). Владао је овим територијама као турски вазал. Октобра 1400. године предложио је Млечанима да симулирају битку, заједно са [[Димитрије Јонима|Димитријем Јонимом]], у којој би Која и Димитрије били поражени, а Млечани заузели њихове градове, у замену за 500 дуката годишње провизије. Млечани му нису одговорили те се Која вратио Турцима. Учествовао је у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] 1402. године на страни султана [[Бајазит I|Бајазита]]. Након пораза кога је Турцима нанео [[Тамерлан]], Која је постао млетачки вазал. Подржавао је Млечане у [[Први скадарски рат|Првом скадарском рату]]. Којина ћерка Боља удала се 1412. године за [[Балша III Балшић|Балшу III]]. Балша је своме тасту дао Будву на управу. Којина друга ћерка већ је била удата за припадника породице Ђурашевић. [[Црнојевићи|Ђурашевићи]] су заузимали највиша места на Балшином двору. После смрти Балше и млетачког заузимања његових поседа, Боља се вратила у Дањ. Која је подржао [[Српска деспотовина|српског]] деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]] у [[Други скадарски рат|Другом скадарском рату]]. Млетачки адмирал [[Франческо Бемба]] нудио је новац Који, [[Јован Кастриот|Јовану Кастриоту]] и [[Тануш
== Породица ==
| |||