Водопади Старе планине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Ред 6:
сваки трећи је на овој планини.
Годинама су ови истински бисери Србије били сакривени од јавности.Разлога је више.Неки од њих су и ти што је само подручје Старе планине слабо насељено и крајње забачени кутак земље, који је данашња цивилизација, изгледа, заборавила. Готово сви терени на којима се налазе водопади су изузетно неприступачни и до њих углавном могу доћи само искусни планинари и авантуристи.
Прве пионирске покушаје истраживања и снимања водопада Старе планине покренуо је Владимир Манић, учитељ из Ниша и познати аутор документарних филмова о Старој планини. Деведесетих година двадесетог века снимајући материјале за свој документарни филм "Висок" он обилази целокупно подручје Старе планине у Србији и наилази на невероватна открића која су убрзо постала доступна јавности чим су објављени ти видео материјали.Пешице са својим сарадницима, крстарећи по дивљим просторима планине у сливу Топлодолске реке он наилази на серију великих водопада.Тако 1995. године открива и први пут у јавности представља "Куртулски водопад" (27м) а годину дана касније и "Чунгуљски водопад" (42м).У мају 2002. године Манић крунише свој успех пронашавши "Пиљски водопад"(65м)за који многи сматрају да је један од највећих у Србији. Своје авантуре и причу о тим временима и откривању водопада Старе планине он обрађује у свом најновијем документарном филму "Бисери Старе планине" који би требао да буде објављен 2017. године.<ref name=automatski generisano2>Манић, Владимир (2003),Филм о људима и природи Старе планине "Висок" , [[Учитељско друштво Ниш", ЦИП Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије - Београд 791.43(0.034.4), Електронско издање VIT Београд]], [[Ниш]]</ref> Кад је реч о штампаним издањима, највише информација о водопадима Старе планине можете видети у књизи "Водопади Србије" Драгована Стојадиновића који је обишао скоро све познате водопаде Старе планине, организовао мерења (Копренски 103м и Калуђерски 232м) и на изузетно атрактиван и професионалан начин описао ове истинске бисере. <ref name=automatski generisano1>Стојадиновић, Драгован (2013), Водопади Србије, [[Народна библиотека "Вук Караџић"]], [[Крагујевац]]</ref>
Следи списак водопада Старе Планине.<ref>Стојадиновић, Драгованname=automatski (2013),generisano1 Водопади Србије, [[Народна библиотека "Вук Караџић"]], [[Крагујевац]]</ref>
 
== Водопад Тупавица ==
Ред 20:
== Водопад Чунгуљски скок ==
 
На десетак километара од села [[Топли До]], на [[Топлодолска река|Топлодолској реци]] је '''Чунгуљски водопад''' на 1 400 метара надморске висине. Назван по планинском врху Чунгуљ у чијем се подножју налази. Открио га је 1996. године Владимир Манић, учитељ из Ниша са својом екипом сарадника снимајући материјале за свој документарни филм "Висок". Године 2002. Манић је повео свог пријатеља, алпинисту из Ниша Бранислава Анђелковића, да измери водопад.По Анђелковићу висина водопад је 42 метара. Овај истински бисер планине многи сматрају једним од најлепших на Старој планини. <ref>Манић, Владимирname=automatski (2003),Филмgenerisano2 о људима и природи Старе планине "Висок" , [[Учитељско друштво Ниш", ЦИП Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије - Београд 791.43(0.034.4), Електронско издање VIT Београд]], [[Ниш]]</ref>.
Чунгуљски водопад је карактеристичан по годишњем усецању у [[стене]] за [[центиметар]], на шта утичу јаке и брзе бујице које настају приликом отапања [[Снег|снега]]. Данас његова висина износи 42 метара. [[Датотека:Чангуљански скок.jpg|thumb|Чангуљански скок]]