Гвидо III Сполето — разлика између измена

м (Разне исправке)
Гвидов отац био је [[Гвидо I од Сполета]]<ref name="automatski generisano4">Mann III. стр. 303.</ref>. Мајка му се звала Ита. Била је ћерка [[Сико од Беневента|Сика од Беневента]]. Са очеве стране потицао је од италијанског краља [[Пипин II од Италије|Пипина II]], сина [[Карло Велики|Карла Великог]]. Године 842. је војводство Сполето, које је Карло донирао папама, поново под влашћу Франака. Њиме су управљали франачки маркгрофови. Они су долазили из породице којој је припадао и Гвидо (од почетка 9. века)<ref name="automatski generisano4" />. Гај и његов брат [[Ламберт I од Сполета]] прикључили су се коалицији (Светој лиги) основаној од стране [[Папа Јован VIII|папе Јована VIII]] која се борила против Сарацена који прелазе реку Гариљано<ref>Mann III. стр. 281.</ref>. И поред тога, интереси Гвидове породице често су се косили са интересима папства<ref name="automatski generisano3">Mann III. стр. 318.</ref>. Ламберта је 880. године наследио гроф Камерина. Две године касније, Гвидо је подржао свога нећака, [[Гвидо II од Сполета|Гвида II од Сполета]], у инвазији на [[Папска држава|Папску државу]]<ref name="automatski generisano3" />. То га је довело у сукоб са царем [[Карло Дебели|Карлом Дебелим]]. На сабору у Верони (882) цар је одузео Гвиду феудалне поседе, заједно са поседима других племића у Италији<ref>Mann III. стр. 355.</ref>. Гвидо ступа у савез са Сараценима. Цар га је прогласио за велеиздају и на њега је послао [[Беренгар Фурлански|Беренгара Фурландског]]. Гвидо је 883. године наследио свог нећака те је ујединио војводства Сполето и Камерино. Карло је приморан да се до краја 884. године измири са моћним племићем<ref>Mann III. стр. 356.</ref>.
 
Након свргавања Карла Дебелог (887), заувек нестаје уједињено [[Каролиншко царство]]<ref name="automatski generisano2">Mann III. стр. 377.</ref>. Одо је крунисан за краља Француске 888. године. [[Папа Стефан V]] је усвојио Гвида<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Canduci|2010|p=221}}</ref>. Гвидо се 888. године прогласио за краља Италије на сабору у Павији. Против њега је устао Беренгар Фурландски. Папа Стефан је крунисао Гвида за краља 889. године, а за цара 21. фебруара 891. године<ref name="automatski generisano2" />. Гвидов син [[Ламберт Сполето|Ламберт II]] крунисан је за краља Италије. Против Гвида је 891. године устао нови папа, [[Формоз]]. Формоз је потражио подршку код Беренгара. Међутим, Гвидо га је приморао да крунише Лаберта за савладара (30. април 892)<ref>{{harvnb|Comyn||p=82}}</ref>. Формоз је подржао [[Арнулф Карантински|Арнулфа Карантинског]] који је 893. године требало да нападне Италију<ref name="automatski generisano1" />. Уместо тога, Арнулф је послао свог сина [[Звентиболд]]а да се придружи Беренгару у маршу на Тренто. Гвидо је изгледа подмитио непријатеље који га нису напали. Следеће године им наноси пораз и заузима Милано. Беренгар је истовремено проглашен за краља и Арнулфовог вазала док се Звентиболд вратио у немачку. Гвидо је умро у јесен 894. године<ref>Mann IV. стр. 51.</ref>. Иза себе је оставио малолетног сина и супругу која је завладала као регент.
 
== Референце ==