Јурај Војсалић Хрватинић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
м Разне исправке |
||
Ред 24:
}}
'''Јурај Војсалић''' (умро после 1438<ref name="automatski generisano2">Мргић (2002),
== Детињство и младост ==
Јурај Војсалић је био син војводе [[Војислав Вукчић Хрватинић|Војислава]], сина [[Вукац Хрватинић|Вукца Хрватинића]] и брат Хрвоја, [[Драгиша Вукчић Хрватинић|Драгише]] и [[Вук Вукчић Хрватинић|Вука]]<ref>Мргић (2002),
== Грађански рат ==
У наредном периоду се не помиње у изворима. Следећи помен је из 1434. године када Јурај, "војвода Доњих Крајева и веће" наступа као жестоки противник великог војводе босанског Сандаља Хранића, односно као савезник краља Твртка II Твртковића. Претходне две године Твртко је био под сталним притиском Турака који су пружали подршку противкраљу Радивоју Остојићу. Остојић је боравио на територији Сандаља Хранића. [[Угарско краљевство|Угарски]] краљ [[Жигмунд Луксембуршки]] послао је краљу Твртку помоћне одреде предвођене Матијом Таловцем. Таловац је Турцима преотео неколико значајних градова у долини реке Врбас. Јурај је такође учествовао у овом рату и Хранићу је преотео поседе у западном Хуму. Тада је од вазалне зависности ослобођена властела Радивојевића. Њих је двадесетак година раније херцег Хрвоје Вукчић приморао на послушност. Повељом издатом 12. августа 1434. године, војвода Јурај је, са својим синовима [[Петар Војсалић|Петром]] и [[Јурај II Војсалић|Јурајом]], потврдио Радивојевићима поседе које су држали и ставио их у заштиту фра Жуана. Списак жупа које се помињу у повељи показује да је Јурај владао већим делом Доњих Краја, западним Хумом, а вероватно и територијом која се налазила између ових области. Јурај, међутим, није држао целу жупу [[Сана (жупа)|Сану]] као његов стриц, већ само њен најјужнији део. Краљ [[Стефан Томаш]] је 1446. године потврдио држање жупе Сане синовима [[Иваниш Драгишић Хрватинић|Иваниша Драгишића]]. Јурај је око 1434. године вероватно наступао као намесник одсутног краља. Сам себе назива "ја војвода Јурај, по милости Божијој, војвода Доњих Крајева"<ref name="automatski generisano1" /><ref>Мргић (2002),
Крајем маја 1434. године [[Млетачка република|Млечани]] су Јураја примили за свог властелина и поверили му грађанство. У повељи долази до изражаја Јурајева припадност католичкој вери<ref name="automatski generisano1" />. Јурај је у лето 1434. године успео од Сандаља Хранића преотети град [[Крешево]] кога је војвода босански годину дана раније освојио од краља Твртка. Од Дубровчана је тражио бродове. Војвода Јурај се последњи пут помиње 1438. године када му се Матија Таловец обраћа поводом жалби које су Дубровчани имали на [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косачу]]. Изгледа да је Јурај тада изгубио већину градова које је 1434. године освојио од Сандаља Хранића<ref name="automatski generisano2" />.
== Породица ==
Јурај је био син војводе Војислава, унука [[Хрватин Стјепанић|Хрватина Стјепанића]], родоначеника породице Хрватинића. Жена му се звала Теодора, унука Које Закарија, господара Дања и ћерка Боље, удовице [[Балша III Балшић|Балше III Балшића]] (1403-1421). Јурај је имао двојицу синова: Петра и Јурја. Петар, наследник војводе Јураја, је 1434. године носио титулу кнеза. Јурај Млађи помиње се само у повељи Јураја из 1434. године<ref>Мргић (2002),
== Породично стабло ==
|