Килиџ Арслан II — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata; козметичке измене
Ред 1:
{{Инфокутија владар
| име = {{PAGENAME}}Килиџ Арслан II
| слика = {{#Property:P18}}
| опис_слике =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{#Property:P569}}1155
| место_рођења = {{#Property:P19}}
| држава_рођења =
| датум_смрти = {{#Property:P570}}1192
| место_смрти = {{#Property:P20}}
| држава_смрти =
| сахрањен =
| функција =
| владавина =
| претходник = {{#Property:P155}}
| наследник = {{#Property:P156}}
| династија = [[{{#Property:P53}}]]
| отац = [[{{#Property:P22}}Месуд I]]
| мајка = [[{{#Property:P25}}]]
| супружник = {{#Property:P26}}
| деца = {{#Property:P40}}Suleiman II, Kaykhusraw I
}}
[[Датотека:Türbe Kilij Arslan II.jpg|250px|мини|Гробница Килиџ Арслана у Иконији]]
'''Килиџ Арслан II''' или '''Из ад-Дин Килиџ Арслан бин Масуд''' (умро 1192. године) је био [[Ikonijski sultanat|иконијски]] султан [[Селџуци|Селџука]] од 1156. године до своје смрти.
 
== Биографија ==
Килиџ Арслан је био син и наследник селџучког султана [[Месуд I|Месуда I]]. Оца је наследио на престолу 1156. године. Арнолд Либек извештава да се Килиџ Арслан сусрео са [[Хенрик Лав|Хенриком Лавом]], једним од најмоћнијих немачких барона приликом његовог одласка на ходочашће у Јерусалим 1172. године. Килиџ Арслан се 1159. године сукобио са војском [[Византијско царство|византијског]] цара [[Манојло I Комнин|Манојла Комнина]] која је пролазила поред румске престонице [[Ikonija|Иконије]] након преговора са [[Нур ад Дин|Нур ад дин Зенгијем]]. Манојлов нећак [[Јован Контостефан]] поразио је Килиџ Арслана због чега је султан приморан да отпутује у Цариград да преговара о миру. Килиџ је пристао на мир и савез са Нур ад Дином против Мосула. Мир са Византијом трајао је до 1175. године када је Арслан одбио да преда Манојлу територије освојене од [[Данишменди|Данишменда]]. Манојло је 1176. године напао Румски султанат са намером да освоји саму престоницу. Килиџ Арслан је Манојлу нанео [[Битка код Мириокефалона|пораз код Мириокефалона]]. У бици је учествовао и византијски историчар [[Јован Кинам]]. И поред одлучне победе, Килиџ Арслан је пристао на склапање мира. Године 1179. Килиџ Арслан је заробио и тражио откуп за [[Хенри I од Шампање|Хенрија I од Шампање]]. Шампањски гроф заробљен је приликом повратка са ходочашћа у Јерусалим. Византијски цар платио је откуп те је Хенри пуштен. Међутим, умро је убрзо након ослобађања.
 
Године 1180. умро је цар Манојло Комнин. Килиџ је настојао искористити неприлике у које је запало Византијско царство. Освојио је највећи део јужне обале Мале Азије, а свога везира је послао да склопи савез са [[Саладин|Саладином]]ом. Две године касније Арслан осваја [[Кутахја|Кутахју]]. Мир са [[Исак II Анђео|Исаком II Анђелом]] закључен је 1185. године. Арслан је узео учешћа и у [[Трећи крсташки рат|Трећем крсташком рату]] борећи се са остацима немачке армије након смрти [[Фридрих I Барбароса|Фридриха Барбаросе]]. Умро је 1192. године након што је своме сину [[Кејхусрев I|Кејхусреву I]] оставио престо.
 
== Извори ==
* Rouben Paul Adalian, Historical Dictionary of Armenia, (Scarecrow Press, Inc., 2010)
* Scott Redford, Thirteenth-Century Rum Seljuq Palaces and Palace Imagery, Ars Orientalis, Vol. 23, 1993