|
[[Датотека:Vukan's Gospel, miniature.jpg|оквир|десно|Вуканово јеванђеље]]
'''Вуканово јеванђеље''' је, уз [[Мирослављево јеванђеље]], најзначајнији споменик [[Срби|српске]] писмености с краја XII вијекавека. Рукопис је настао у пећини, „код [[Стари Рас|града Раса]]“<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:454492-Tajne-tvrdjave-Ras Тајне тврђаве Рас („Вечерње новости“, 18. септембар 2013)]</ref>, посљедњих година XII вијекавека. Садржи 189 пергаментних листова, а припада типу „изборних јеванђеља“ (апракоса). Иако је назив ''Вуканово јеванђеље'' одомаћен, јеванђелистар је, по свему судећи, настао по наруџби [[Вукан Немањић|Вукановог]] брата, [[Стефан Првовенчани|Стефана Немањића]], још за живота [[Стефан Немања|Стефана Немање]]. Према запису старца Симеона, једног од писара јеванђеља, рукопис је рађен за „великославног жупана Вука(на)“. Међутим, Вуканово име писано је по брисаном, радираном мјестуместу, па се претпоставка да је ту био означен Стефан чини могућом. У прилог те претпоставке говори и наставак записа у ком се говори о Вукановој побједипобеди над Стефаном (1202. год.), „али таквим тоном који искључује Вукана као наручиоца рукописа“.
Палеографске и филолошке анализе указују на то да су у раду на рукопису учествовала четири, односно пет писара (пети као коректор). Док прва три писара (међу којима је и главни писар, старац Симеон) припадају традицији [[Рашка|рашке]] писарске школе, рукопис четвртог писара одаје трагове утицаја латинске културе и образовања, па се као и коректор, овај писар сматра представником [[Зета (држава)|зетске]] писарске школе.{{чињеница|date=09. 2009.}}
До средине XIX вијекавека рукопис се чувао на [[Света гора|Светој гори]], када га је Порфирије Успенски, заједно са једним листом Мирослављевог јеванђеља одниооднeо у [[Русија|Русију]]. Данас се налази у Публичкој библиотеци у [[Санкт Петербург]]у.
== Види још ==
|
