Либан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м проширивање чланка |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
== Историја ==▼
{{...}}▼
=== Положај ===▼
{{...}}▼
=== Геологија и рељеф===▼
=== Воде ===▼
=== Клима ===▼
{{redirect|Лебанон}}
{{Кутијица за државе |
Линија 56 ⟶ 37:
== Географија ==
[[Датотека:Map of Lebanon.png|200п|десно|мини|Мапа Либана]]
▲=== Положај ===
Земља Блиског истока, Либан је оивичен на западу [[Средоземно море|Медитераном]]. Дужина либанске обале је 225 километара.
Либан се граничи са [[Сирија|Сиријом]] на 375 километара дугачкој граници на северу и истоку, а са [[Израел]]ом на југу у дужини од 79 километара. Границу са Израелом су [[Организација уједињених нација|УН]] дефинисале као важећу, осим мале територије ''фарме Шеба'' која се налази на [[Голанска висораван|Голанској висоравни]]. За њу Либан тврди да припада њему, али ју је окупирао Израел који тврди да припада [[Сирија|Сирији]]. УН су потврдиле да ова територија не припада Либану, али [[Хезболах]] и дан данас користи ову територију за лансирање повремених напада на суседни Израел.▼
▲Земља Блиског истока, Либан је оивичен на западу [[Средоземно море|Медитераном]]. Дужина либанске обале је 225 километара. На истоку је оивичен афричко-сиријском депресијом.
▲=== Геологија и рељеф===
Либан се дели у четири [[Физичка географија|физичко-географска]] региона: приморска равница, [[Либан (планина)|планина Либан]], долина реке [[Бекаа]] и [[Антилибанске планине]]. На истоку је оивичен афричко-сиријском депресијом. ▼
▲Либан се дели у четири [[Физичка географија|физичко-географска]] региона: приморска равница, [[Либан (планина)|планина Либан]], долина реке [[Бекаа]] и [[Антилибанске планине]].
[[Датотека:Barouk Mountain.JPG|мини|upright|лево|Пејзаж на планини [[Барук]]]]
Уску и испрекидану приобалну равницу формирали су морски седименти и речни наноси ([[алувијум]]). Плодно тле се смењује са подручјима песковитих увала и каменитих плажа. Планина Либан се оштро уздиже паралелно медитеранској обали и ствара ланац гора од [[кречњак]]а и [[пешчар]]а који се протеже скоро целом дужином земље. Планински ланац варира у ширини од 10 до 56 километара. Испресецан је уским и дубоким кланцима. Највиши врх планине Либан је на 3088 метара изнад нивоа мора. То је врх Курнат ал Савда (-{Qurnat as Sawda'}-) у северном Либану. Планине се даље полако спуштају ка југу, где се поново уздижу ка врху Санин (-{Sannine}-) на 2695 метара. Долина реке Бекаа се налази између планине Либан на западу и планина Антилибан на истоку. Она је део система [[Велика раседна долина|Велике раседне долине]]. Долина је дуга 180 километара и широка 10 до 26 километара. Њено плодно тле је [[Алувијални нанос|алувијалног]] порекла. Антилибанске планине се простиру паралелно планини Либан. Њихов највиши врх је Хермон на 2814 метара надморске висине.
▲=== Воде ===
Најважнија река Либана је 145 километара дуга река [[Литани]]. Она извире у долини Бекаа западно од [[Баалбек]]а, а улива се у Средоземно море северно од [[Тир]]а.
===
▲{{...}}
▲Либан се граничи са [[Сирија|Сиријом]] на 375 километара дугачкој граници на северу и истоку, а са [[Израел]]ом на југу у дужини од 79 километара. Границу са Израелом су [[Организација уједињених нација|УН]] дефинисале као важећу, осим мале територије ''фарме Шеба'' која се налази на [[Голанска висораван|Голанској висоравни]]. За њу Либан тврди да припада њему, али ју је окупирао Израел који тврди да припада [[Сирија|Сирији]]. УН су потврдиле да ова територија не припада Либану, али [[Хезболах]] и дан данас користи ову територију за лансирање повремених напада на суседни Израел.
▲=== Клима ===
▲{{...}}
▲== Историја ==
{{main|Историја Либана}}
Либан је био један од главних региона [[Феникија|Феничана]] чија је поморска трговина и привреда цветала више од 2.000 година, од око 2.700 до [[500. п. н. е.]] Феничанска цивилизација се развила на данашњем подручју Либана и [[Сирија|Сирије]]. Феничанска цивилизација је била први облик морске трговине и привреде, која се раширила [[Средоземно море|Медитеранном]], првог миленијума п. н. е. Мада у то време, границе држава нису биле јасно дефинисане, сматра се да је град [[Тир]] био најјужнија тачка Феничана. [[Сарепта]], градић између [[Сидон]]а и Тира, је један од најистраженијих градића из феничанског периода. Иако су људи овог регона сами себе називали Хананима, назив Феничани је постао познат услед Грка који су их звали Фоники, што на грчком значи љубичаста боја (грчки φοῖνιξ). Хемијска боја која је у античко време коришћена за бојење текстила се такође звала Феникс. Тако да су Феничани убрзо постали познати у то време као 'Љубичаст народ'.
| |||