Палеоклиматологија — разлика између измена

[[Мезозоик|Мезозојска ера]] одликује се доста уједначеном климом, широким екваторијалним и суптропским појасом и слабо израженим умереним регионима.

Сува клима, карактеристична за пермску периоду, у средњој Европи и Северној Америци била је заступљена и за време доњег тријаса. О томе сведоче дебеле наслаге шарених [[пешчара]], који се по саставу и боји мало разликују од пермских црвених пешчара.

За време средњег тријаса већи део средње Европе је био покривен морем. У тадашњим морким басенима су сталожене више стотина метара дебеле наслаге шкољчаног кречњака (мушелкалка). Великаводена пространства, таложење кречњака и сразмерно ретка леишта евапорита указују на топлу и влажну климу.

Седименти горњег тријаса имају карактеристике топле и суве климе, односно слични су са седиментима доњег тријаса. У њима се срећу шарени и црвени пешчари а честа су и лежишта соли.