Папа — разлика између измена

Остале не-католичке хришћанске деноминације не прихватају ни догму ''апостолског наслеђивања'', или је не препознају у хијерархијском смислу, те стога не прихватају папин примат ни по једном основу. Комплексни односи између Римског и Византијског царства и осталих секуларних држава, као и папске територије у Италији су биле још једна основа за оспоравање, као што је то и монархијски карактер папске функције. У западном хришћанству су ови приговори папству — као и оштра [[беседништвобеседа|реторика]] упућена са обе стране у то време – довели до [[Протестантска реформација|протестантске реформације]] [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]]. Ове цркве, данас хетерогене и разнолике, уз многе секте које су у [[19. век|XIX]] и [[20. век|XX веку]] из реформације настале, значајно се разликују у степену критика папства, од простог неприхватања папског ауторитета као легитимног и истинског (старије цркве као [[Лутерова евангелистичка црква]], Калвинистичка, Хуситска и друге, односно, претежно протестантске цркве Старог континента), до веровања да је папа Антихрист или једна од Звери наведених у Књизи Откровења Светог Јована (неке савременије пара-хришћанске секте Америке).