Папа Гргур IV — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 21:
== Детињство и младост ==
Гргур је био син римског патриција Јована{{sfn|Mann|1906|pp=190}}{{sfn|DeCormenin|1857|pp=218}}. У црквену службу ступио је током понтификата папе [[Папа Паскал I|Паскала I]]. Гргур је био кардинал Базилике Светог Марка у Риму{{sfn|Mann|1906|pp=189}}. Као и његов претходник, Гргур је изабран од стране племства. Једногласно је изабран као најдостојнији да преузме титулу епископа Рима. Упркос противљењу, Гргур је постављен за папу у Латеранској палати након одржаних избора октобра 827. године{{sfn|Hughes|1948|pp=183}}. Освећење је, међутим, одложено до 29. марта 828. године када је избор Гргура за папу потврђен од стране светоримског цара [[Луј II|Луја II]]. Ово одлагање је у складу са документом познатим као ''Constitutio romana'' кога је 817. године донео [[Лотар I]]<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Levillain||pp=644}}</ref>. У складу са овим документом, католичка црква стављена је у подређени положај у односу на Каролиншко царство. Избор папе није могао бити пуноважан без присуства цара.
== Понтификат ==
[[Датотека:Gregory-IV Raban-Maur.jpg|250px|мини|лево|Гргур прима књигу од Рабана Маура]]
=== Грађански рат у Каролиншком царству ===
Понтификат папе Гргура поклапа се са грађанским ратом у [[Каролиншко царство|Каролиншком царству]] између унука [[Карло Велики|Карла Великог]] (синова [[
Грађански рат поново се распламсао на Ускрс 833. године. Гргур је стао на страну Лотара тражечи од њега да се измири са оцем. Намеравао је да напусти Рим и лично се придружи Лотару надајући се да ће његово присуство довести до склапања мира<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=197-198}}</ref>. Неки франачки епископи побунили су се против папе и претили су његовим свргавањем<ref>Mann. pp. 199-200; DeCormenin. pp. 219.</ref>. Војске Луја и Лотара среле су се у близини [[Колмар]]а 24. јуна 833. године. Гргур је покушао да преговара, али му то није успело. Луја су напустиле његове присталице те је он приморан на безусловну предају<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=202-203}}</ref>. Лотар је проглашен за цара, док је Луј свргнут и понижен. Гргур се након ових догађаја вратио у Рим. Луј је повратио престо 834. године<ref>{{harvnb|DeCormenin||pp=220}}</ref>. Гргур је успео да га убеди да су његове намере биле часне и да је покушао да мирно реши сукоб између Лудвига Побожног и његових синова. Након овог неуспеха, Гргур се до краја свог понтификата посветио унутрашњим црквеним питањима<ref>Levillain. pp. 644; Mann. pp. 204-205</ref>. Неколико пута је покушавао да измири Лудвигове синове све до 843. године када је [[Верденски споразум|Верденским споразумом]] постигнут трајан мир.
=== Грађевински подухвати и верска питања ===
Гргур је допринео архитектонском развоју Рима. Године 833 потпуно је обновио цркву Светог Марка у Риму украсивши зидове мозаицима у византијском стилу<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=189-190}}</ref>. Обновио је атријум базилике Светог Петра и пренео је у њу тело папе [[Папа Гргур
Гргуров понтификат поклапа се са крајем [[Иконоборство|Иконоборства]] у [[Византијско царство|Византијском царству]]<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=212-213}}</ref>. Гргур је промовисао прославу празника [[Сви свети|Свих светих]] у оквиру Каролиншког царства{{sfn|Mann|1906|pp=230}}. Поставио је [[Ансгар]]а, "Апостола севера", на место хамбуршко-бременског архиепископа 832. године<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=219-220}}</ref>. Послао је 31. марта 837. године палијум архиепископу у [[Салцбург]]у.
|