Саксофон — разлика између измена

 

|породица инструмената= дрвени дувачки инструменти}}

 

Саксофон се гради у читавом низу регистара, од најдубље до највише звучности, али најчешћи су '''[[алт саксофон|алт-]]''', '''[[тенор саксофон|тенор-]]''', а донекле ређи и '''[[сопран саксофон|сопран-]]''' и '''[[баритон саксофон|баритон-саксофон]]'''. Највише варијанте имају праву цев, па личе на лимену [[обоа|обоу]] или [[кларинет]]. Осталима је цев карактеристично савијена у почетку и завршетку, са издуженим левком подигнутим увис. Саксофон је конструисан за потребе војне музике и у неким западноевропским земљама ту функцију има и данас. У симфонијским оркестрима и уметничкој музици се користи сразмерно ретко ([[Морис Равел]] ''Болеро'' (сопран ''-{in B}-'' и тенор ''-{in B}-''), [[Модест Мусоргски|Модест Петрович Мусоргски]] ''Слике са изложбе'' у оркестрацији Мориса Равела (алт ''-{in E♭}-''), [[Бенџамин Бритн]] ''-{Simfonia da Requiem}-'' (алт ''-{in E♭}-''), [[Микис Теодоракис]] ''[[Алексис Зорбас|Грк Зорба]]'' (алт ''-{in B}-'') и други), али је у ансамблима забавне музике, нарочито у џезу, врло истакнут, са великим низом значајних [[солиста]]-виртуоза.