Пакистан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м проширивање чланка |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
== Административна подела ==▼
{{...}}▼
=== Положај ===▼
{{...}}▼
=== Геологија и рељеф===▼
=== Воде ===▼
=== Флора и фауна ===▼
=== Клима ===▼
== Географија ==▼
{{Кутијица за државе
| име државе = Исламска Република Пакистан<br /><small>اسلامی جمہوریۂ پاکستان<br />Islamic Republic of Pakistan</small>
Линија 74 ⟶ 51:
Име Пакистан на [[урду (језик)|урдуу]] и [[Персијски језик|персијском језику]] значи ''земља чистих''. Чодхари Рахмат Али смислио је име [[1933]]. године и објавио га у памфлету ''Сад или никад'' <ref name="pamphlet">[http://www.zyworld.com/slam33/non.htm Текст памфлета ''Сад или никад'', објављен 28. јануара, 1933. године], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>. Реч је заправо акроним назива муслиманских територија западне Индије - '''П''' за [[Панџаб]], '''А''' за Авганија, '''К''' за [[Кашмир]], '''С''' за [[Синд]] и -'''тан''' за [[Белуџистан]] (провинција у Пакистану). Везник '''И''' додат је касније, јер ''истан'' на урдуу значи ''земља'', док ''пак'' значи ''чист''. Држава је названа Пакистан [[1947]]. године, док је данашњи назив, Исламска Република Пакистан, у употреби од [[1957]]. године.
▲== Географија ==
▲=== Положај ===
Пакистан обухвата област од 803.940 -{km²}-<ref name="area_from_factbook"> [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html Ова бројка не броји површину оспорене територије Кашмир]], [[2006]]</ref>. Источни регион Пакистана се налази на индијској тектонској плочи, док се западни и северни делови налазе на иранском и евроазијском платоу. Пакистан има 1.046 километара дугачку поморску границу на Арабијском мору, док укупна земљишна граница броји 6.774 километара (2.430 -{km}- са Авганистаном, 523 -{km}- са Кином, 2.912 -{km}- са Индијом и 909 -{km}- са Ираном)<ref name="cia_world_factbook">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |title=Границе Пакистана [[2006 |publisher=Cia.gov |date= |accessdate = 2. 1. 2012.}}</ref>.▼
▲=== Геологија и рељеф===
[[Датотека:Pakistan geography sr.svg|мини|десно|450п|Географска мапа Пакистана]]▼
[[Датотека:K2 8611.jpg|200п|мини|лево|К2 - други по висини врх на свету, после Монт Евереста. Висина 8.611 метара]]▼
Пакистан је географски разнолика земља. На југу се налазе долине и равнице, песковите плаже и пријатна клима, док се на северу налази ланац [[Хималаји|Хималаја]] са врховима високим преко 8.000 метара. Пакистан броји око 108 планинских врхова преко 7.000 метара и пет врхова преко 8.000 метара ([[К2]] и [[Нанга Парбат]]). Река [[Инд]] протиче кроз Пакистан. Северни део земље је веома атрактвино туристичко место и Мека за планинарце. Западно од Инда се налази провинција Белуџистан са сувом климом и зеленим долинама, док су на истоку пешчане дине и пустиња Тар у области Тарпаркер.▼
[[Датотека:Nahargarh Fort.jpg|200п|мини|лево|Утврђење око града који се налази у пустињи Тар]]▼
Пустиња [[Тар (пустиња)|Тар]] (на [[Урду (језик)|Урду]] језику تھرپارکر) у јужној провинцији Синд је седма по величина и једина плодна пустиња у свету. Многе области Панџаб и Синд региона су веома плодне, па је пољопривреда веома развијена у њима.▼
▲=== Воде ===
▲{{...}}
▲=== Флора и фауна ===
▲{{...}}
▲=== Клима ===
Клима варира заједно са географијом. Хладне зиме и врућа лета доминирају севером, док блага клима доминира југом. У централним деловима није реткост да током летњих месеци жива пређе 45 °C, док су зиме јако хладне са температурама испод нуле. Током касних месеци летње сезоне, непредвидљиви монсунски ветрови доносе варљиве количине кише - од 250 милиметара до преко 1.250 милиметара.▼
== Историја ==
Линија 81 ⟶ 83:
Ова трећа по старости и развијености цивилизација, нестала је средином другог миленијума п. н. е. и заменила ју је Ведик Цивилизација, која се простирала великим делом северне Индије и Пакистана. Велике силе, царства и војске су владале регионом, од Персијског царства око [[543. п. н. е.]]<ref name="achaemenid">{{cite web|last=Lendering|first=Jona|url=http://www.livius.org/aa-ac/achaemenians/achaemenians.html |title=Персијско Цраство |publisher=Livius.org |date= |accessdate = 2. 1. 2012.}}</ref>, [[Александар Велики|Александра Великог]] [[326. п. н. е.]]<ref name="plutarch">[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Alexander*/8.html#ref98 Живот Александра Македонског], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> до Маурија Царства. Индијско-Грчка Краљевина је обухватала регион Гандаре и Панџаба око [[184. п. н. е.]] У овом периоду град Такшашила постаје центар образовања. Остаци некадашњег града, који се налазио западно од [[Исламабад]]а, је један од највећих археолошких ископина у Пакистану.
Године [[712]]. н. е. арапски генерал [[Мухамед ибн Касим]]<ref name="qasim">{{cite web|url=http://www.infinityfoundation.com/ECITChachnamaframeset.htm |title=Мухамед ибн Касим |publisher=Infinityfoundation.com |date= |accessdate = 2. 1. 2012.}}</ref> осваја Синд и Мултан у јужном делу Панџаба, и тиме започиње владавина неколико муслиманских царевина (
Индијски рат за независност [[1857]]. године је био последњи велики оружани сукоб против британске владавине у региону. Политичка странка Муслиманска лига постаје све популарнија током касних 30-их година 20. века, као резултат страха локалних муслимана да нису довољно заступљени у политици, као и у друштву. Дана 29. децембра [[1930]]. године, током председничког обраћања, [[Алама Икбал]] се обраћа нацији и захтева оснивање самосталне муслиманске државе на северозападу јужне Азије. [[Мухамед Али Џина]] објављује ''Теорију двеју нација''.
Линија 99 ⟶ 101:
Пакистанске војне снаге су увек играле велику улогу у политичком животу. У три случаја војно лице је владало Пакистаном (сва три су били генерали: Ајуб Кан од 1958. до [[1971]]., [[Зија ул Хак]] од [[1977]]. до [[1988]]., и [[Первез Мушараф]] од [[1999]]. до [[2008]]). Пакистанска Народна Партија, на челу са [[Зулфикар Али Буто]]м је током седамдесетих година 20. века постала популарна међу обичним светом, као алтернатива већ постојећих странака. Под владавином Зије ул Хака, Пакистан се трансформисао од слободног тржишта и секуларне државе у затворено тржиште и исламску државу са усвојеним шеријатским закоником.
▲== Административна подела ==
[[Датотека:Sub_Pakistan.png|мини|350п|Административна подела Пакистана]]
{{Главни чланак|Административна подела Пакистана}}
Линија 123 ⟶ 124:
</ol>
== Географија
▲[[Датотека:Pakistan geography sr.svg|мини|десно|450п|Географска мапа Пакистана]]
▲Пакистан обухвата област од 803.940 -{km²}-<ref name="area_from_factbook"> [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html Ова бројка не броји површину оспорене територије Кашмир]], [[2006]]</ref>. Источни регион Пакистана се налази на индијској тектонској плочи, док се западни и северни делови налазе на иранском и евроазијском платоу. Пакистан има 1.046 километара дугачку поморску границу на Арабијском мору, док укупна земљишна граница броји 6.774 километара (2.430 -{km}- са Авганистаном, 523 -{km}- са Кином, 2.912 -{km}- са Индијом и 909 -{km}- са Ираном)<ref name="cia_world_factbook">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |title=Границе Пакистана [[2006 |publisher=Cia.gov |date= |accessdate = 2. 1. 2012.}}</ref>.
▲[[Датотека:K2 8611.jpg|200п|мини|лево|К2 - други по висини врх на свету, после Монт Евереста. Висина 8.611 метара]]
▲Пакистан је географски разнолика земља. На југу се налазе долине и равнице, песковите плаже и пријатна клима, док се на северу налази ланац [[Хималаји|Хималаја]] са врховима високим преко 8.000 метара. Пакистан броји око 108 планинских врхова преко 7.000 метара и пет врхова преко 8.000 метара ([[К2]] и [[Нанга Парбат]]). Река [[Инд]] протиче кроз Пакистан. Северни део земље је веома атрактвино туристичко место и Мека за планинарце. Западно од Инда се налази провинција Белуџистан са сувом климом и зеленим долинама, док су на истоку пешчане дине и пустиња Тар у области Тарпаркер.
▲[[Датотека:Nahargarh Fort.jpg|200п|мини|лево|Утврђење око града који се налази у пустињи Тар]]
▲Пустиња [[Тар (пустиња)|Тар]] (на [[Урду (језик)|Урду]] језику تھرپارکر) у јужној провинцији Синд је седма по величина и једина плодна пустиња у свету. Многе области Панџаб и Синд региона су веома плодне, па је пољопривреда веома развијена у њима.
▲Клима варира заједно са географијом. Хладне зиме и врућа лета доминирају севером, док блага клима доминира југом. У централним деловима није реткост да током летњих месеци жива пређе 45 °C, док су зиме јако хладне са температурама испод нуле. Током касних месеци летње сезоне, непредвидљиви монсунски ветрови доносе варљиве количине кише - од 250 милиметара до преко 1.250 милиметара.
== Привреда ==
| |||