Мери Шели — разлика између измена

Средином 1840-их, Мери се нашла на мети три засебна уцењивача. Године 1845, италијански политички изгнаник звани Гатеши, ког је упознала у Паризу, претио је да ће објавити писма која му је она слала. Пријатељ њеног сина подмитио је шефа полиције да одузме Гатешију папире, укључујући и писма, која су касније уништена.{{sfn|Spark|1987|p=140}}<ref>{{harvnb|Seymour|2000|pp=506–7}}</ref> Убрзо након тога, Мери је купила нека писма које су она и Шели писали од човека који је себе звао Г. Бајрон и представљао се као ванбрачни син покојног Лорда Бајрона.<ref>{{harvnb|Spark|1987|pp=141–42}}</ref><ref>{{harvnb|Seymour|2000|pp=508–10}}</ref> Исте године, Персијев рођак Томас Медвин пришао је Мери тврдећи да је написао биографију Персија Шелија у којој га није приказао у најбољем светлу и да ће то заташкати у замену за 250 долара, али је Мери одбила да пристане на ту нагодбу.<ref>{{harvnb|Seymour|2000|pp=515–16}}</ref><ref>{{harvnb|Bieri||p=112}}</ref>{{напомена|Према Бјерију, Медвин је тврдио да поседује доказ који се односи на Напуљ. Медвин је био извор теорије да дете које је било регистровано на њега у Напуљу била заправо његова ћерка са непознатом женом. (''Journals'', 249–50 ''n''3)}}

 

 

 

== Књижевне теме и стил ==