Рат Сицилијанске вечерње — разлика између измена

'''Рат сицилијанског вечерња ''' ([[1282]]—[[1302]]) представља рат који је започео 1282. побуном (званом [[Сицилијанска вечерња|Сицилијанско вечерње]]) против Карла I АнжувинцаАнжујца, а завршио је 1302. миром у Калтабелоти. Рат се одигравао на [[Сицилија|Сицилији]], [[Каталонија|Каталонији]] и још неким деловима западног Медитерана. С једне стране у рату је учествовао краљ Арагона, а са друге стране [[Карло I Анжујски|Карло I АнжувинацАнжујац]], његов син [[Карло II Напуљски]], краљеви Француске и папа.

На ускршњи понедељак [[30. март]]а [[1282]]. у једној цркви на периферији [[Палермо|Палерма]] управо током вечерње молитве започела је побуна названа [[Сицилијанска вечерња|Сицилијанско вечерње]]. Тачни догађаји који су довели до Вечерња нису најбоље познати, али сви различити описи тога догађаја спомињу да су Французи напастовали или провоцирали сицилијанске жене. Тај догађај је разљутио Сицилијанце, који су после тога током 6 седмица побили 4.000 Француза на Сицилији. У то време краљ Сицилије је био [[Карло I Анжујски|Карло I АнжувинацАнжујац]], који је владао Сицилијом уз помоћ Француза, на које је народ Сицилије био веома киван. Французи су били озлоглашени, јер су лоше поступали са локалним становништвом. Народ је поштедео само неколико Француза, који су били познати по добром понашању.

[[Карло I Анжујски|Карло I АнжувинацАнжујац]] је прикупио војску у [[Калабрија|Калабрији]], искрцао се крај Месине и започео опсаду. Петар III Арагонски се искрцао [[30. август]]а [[1282]]. крај Трапана и умарширао је у [[Палермо]], а [[4. септембар|4. септембра]] прихваћен је од Сицилијанаца као владар. До краја октобра протерали су снаге Карла АнжувинцаАнжујца. Папа је на то екскомуницирао арагонског краља [[Пере III од Арагона|Педра III Арагонског]] и лишио га краљевства.

Педро се искрцава у Калабрији, где до фебруара [[1283]]. заузима већину калабријске обале. Карло I АнжувинацАнжујац је био очајан па је понудио Педру Арагонском да реше сукоб двобојем њих двојице. Педро Арагонски је то прихватио. Дуел је био предвиђен за 1. јун у Бордоу, а судија је требало да буде енглески краљ [[Едвард I Плантагенет|Едвард I]]. Едвард I је одбио да учествује у свему томе, тако да се двобој никад није одржао. [[Пере III од Арагона|Педро III Арагонски]] се због невоља у Арагону вратио у Шпанију, оставивши представнике да управљају Сицилијом у његово име.

Док је Педро III Арагонски био у Шпанији каталонски адмирал [[Руђер де Љурија]] је наставио са ратом на југу Италије. Јаком флотом разарао је калабријску обалу. Руђер де Љурија је заузео [[Малта|Малту]] и победио је анжувинскоанжујско-провансалску флоту у [[битка код Малте|бици код Малте]].

Руђер је затим уништио готово целу анжувинскуанжујску флоту. [[Карло II Напуљски]] је заробљен заједно са 42 брода. Карло I АнжувинацАнжујац је умро [[1285]], а рат у Италији је убрзо заустављен, јер су недостајале вође. Иако му је главни противник Карло II Напуљски био заробљен, Педро Арагонски се суочавао са новом претњом - [[Арагонски крсташки рат|Арагонским крсташким ратом]].

Папа Мартин је [[1284]]. предао краљевство Арагон [[Шарл Валоа|Карлу III Валоа]], брату француског престолонаследника [[Филип IV (краљ Француске)|Филипа IV Лепог]] и нећаку Карла I АнжувинцаАнжујца. При томе је папа позвао у крсташки рат против [[Арагон]]а.

Уговором из Тараскона окончао се рат са Арагоном. Арагон је наследио [[Алфонсо III Арагонски]], који исто брзо умире, па Алфонсов брат [[Ђауме I Сицилијански]] уједињује два краљевства: [[Арагон]] и [[Сицилија|Сицилију]]. Ђауме I Сицилијански је потписао [[1295]]. уговор у Анањију са папом, по коме Сицилију предаје папама. Папа предаје Сицилију Карлу II Напуљском. Сицилијанци и син Педра Арагонског [[Федерико III Сицилијански]] не прихватају тај договор. Сицилијанци проглашавају Федерика III Сицилијанског краљем. Поново избија рат арагонске Сицилије и анжувинскоганжујског [[Напуљско краљевство|Напуљског краљевства]].